Opet smrt Smailage Čengića
0001 Knjigu piše Đoko Maloviću
0002 Od svojega felika Dromnjaka,
0003 Odasla je Gacku širokome,
0004 U Lipnika Gacku polju ravnu,
0005 A na ruke Čengić’ Smail-begu:
0006 „Smailago, dragi gospodaru,
0007 Al’ ne čuješ al’ abera nemaš
0008 Đe ćeš sade izgubiti glavu
0009 U našemu feliku Drobnjaku?
0010 No te molim, a Bogom te kumim,
0011 Nemoj ići u naše Dromnjake
0012 Da ti kupiš danke i arače
0013 Bez velike sile i naredbe!
0014 Drobnjaci se tvoji uznijeli,
0015 A sve tebe prijevaru rade,
0016 A najviše tri drobnjačka bana —
0017 Kara-Šujo od Petnice male
0018 I Novica od Tušine donje,
0019 I đidija Damjanović Mirko
0020 S uskocima sa Malinska gornjeg;
0021 Jesu skoro na Cetinju bili,
0022 U vladike, crnogorskog kralja,
0023 Šnjime božju vjeru uvatili
0024 Da će tvoju izgubiti glavu,
0025 Al’ njiove sve tri gospodaru.
0026 I tu ih je dobro darovao —
0027 Kara-Šuju ponovio kneštvo,
0028 A Novici dao kapetanstvo,
0029 A sokolu Damjanović’ Mirku,
0030 Njemu dao dugo perjanstvo,
0031 I u zlatu dvije puške male,
0032 I Novici sablju okovanu,
0033 Šuju ćurak od crvene svile,
0034 I na kovčeg vjeru ostavili
0035 Da vladiku prevariti neće.
0036 Nego, ago, dragi gospodaru,
0037 Ja ću dobro svjetovati tebe —
0038 Knjigu piše bijelu Mostaru,
0039 A na ruke Ali-paši starom
0040 Nek’ ti pošlje Miralaja sina
0041 I za njime pet stotin’ spaija
0042 Od Sandžaka i Hercegovine,
0043 Što o konju i oružju radi,
0044 Izvedi ih Gacku širokome,
0045 Kad bi tebe do nevolje bilo,
0046 Neka ti je u indatu vojska;
0047 Drugu pošlji gradu Kolašinu,
0048 A na ruke begu Mušoviću
0049 Neka kupi stotinu Turaka,
0050 Cimirota kako vatre žive,
0051 Nek’ pritisne sva sela Nistiće
0052 Od Zlatice do ravne Gorice;
0053 Treću piši, dragi gospodaru,
0054 U Nišiće Ametu Bauku
0055 Neka kupi Arbanase Turke,
0056 Sve boljega zlicu i krvavca,
0057 Ha stotinu, manje ni jednoga,
0058 Nek’ ih vodi u sela Drobnjake,
0059 Od Krlova do Mletička ravn,a
0060 Nek’ zabuni svu dromjačku raju,
0061 A ti kupi po Crnici Turke,
0062 Ne ostavi Muja Tanovića;
0063 Onda odi, dragi gospodaru,
0064 Uprav mojoj prebijeloj kuli!”
0065 A kad agi taka knjiga dođe
0066 I kad viđe što mu Đoko piše,
0067 Knjigu gleda, a smije se na nju,
0068 Pa po knjizi brdi drugu piše,
0069 Te je spravi Ali-paši starom:
0070 „Ali-pašo, dragi gospodaru,
0071 Al’ ne čuješ al’ abera nemaš,
0072 Drobnjaci se raja odmetnuše,
0073 Te ne daju danke ni arače
0074 Ni agama aka sa zemalja,
0075 Oćeraše age i kadije
0076 Da ne sude u Dromnjake Turci!
0077 Nego, pašo, dragi gospodaru,
0078 Pošlji mene Miralaja tvoga
0079 I sa njime pet stotin’ spaija,
0080 Što o konju i oružju radi,
0081 Nek’ mi Gacku širokome dođu,
0082 I ja oću u Dromnjake poći
0083 I povatat’ dromnjačke glavare,
0084 Gospodaru, dvades’ i četiri,
0085 Svije ću ih tebe opraviti,
0086 Čini od njih što je tebe drago!
0087 Ja ću amo tri dromnjačka bana,
0088 Koji mute sve naše Dromnjake —
0089 Od Petnice Karadžića Šuja,
0090 Njega ću ti na kolac nabiti
0091 U Drobnjake kod bijele crkve,
0092 A po dkulu Đoka Malovića;
0093 Od Tušine Cerović’ Novicu,
0094 Njega ću ti, bogme, objesiti;
0095 Sa Malinska Damjanović’ Mirka,
0096 Koji ita, za me, agu, pita,
0097 Oću njega na ražanj natući
0098 I njegovo živo ispeć’ meso,
0099 Pa ga dati Šuju i Novici
0100 Nek’ se Vlasi šnjim na Božić mrse;
0101 I udriću na Malinsko ravno
0102 I uvatit’ četeres’ uskoka.
0103 Koji pale do tvoga Mostara,
0104 Deset oću na kolac natući,
0105 Deset oću sabljom posijeći,
0106 A dvadeset tebe opraviti,
0107 Čini od njih što je tebe drago!”
0108 Ona posla, drugu birdam piše,
0109 Odasla je gradu Kolašinu,
0110 A na ruke begu Mušoviću:
0111 „Sultan-bego, dragi pobratime,
0112 Dromnjaci se moji odmetnuše,
0113 No pokupi stotinu Turaka,
0114 Te pritisni sva sela Dromnjake,
0115 Od Zlatice do ravne Gorice,
0116 Eto mene u ravne Dromnjake
0117 Da teftišim sve redom Dromjake!”
0118 Onu posla, treću odma piše,
0119 Odasla je gradu u Nišiće,
0120 A na ruke Ametu Bauku:
0121 „A Hamete, turska buljunbašo,
0122 Nu pokupi stotinu Turaka
0123 Po tvojemu gradu nišićkome,
0124 Sve boljega zlicu i krvavca,
0125 Vodi Turke u pleme Dromnjake
0126 Da kupimo carevu miriju
0127 I da našu tevtišimo raju!
0128 No, Amete, moj sivi sokole,
0129 Ti pritisni sela svakolika
0130 Od Krlova do Mletička ravna,
0131 A ti ajde u široke Duži
0132 Biloj kuli Đoka Malovića,
0133 Tu, Amete da se sastanemo!”
0134 Kad opravi knjige svekolike,
0135 Onda laka tatarina spremi,
0136 Te okupi po Crnici Turke,
0137 Zove aga Mujua Tanovića
0138 I đidiju pljevaljskog kadiju,
0139 Bez njih aga neće đavoljega.
0140 Kad evo ti laka tatarina,
0141 Za njim ide trideset Turaka
0142 I u njima Muja Tanovića
0143 I sokola pljevaljskog kadije,
0144 Sve im aga po istini kaže.
0145 U to mrkla nojca dolazila,
0146 Smailagau odaju pođe,
0147 Konačno dok ogranu sunce.
0148 Kad ujutro aga uranio,
0149 Pa na prozor glavu promolio,
0150 Pa pogleda baram’ gatačkijem —
0151 Kad se bare vojskom okitile,
0152 Silna vojska kako gora pusta,
0153 A barjaci kako i oblaci
0154 I u njima tri turska čadora,
0155 Svi čadori od bijela platna;
0156 Mirilaja, vezirova sina,
0157 U njega je od crvene svile,
0158 A na njemu s Muameda ruka.
0159 Kad to viđe aga Smailaga,
0160 Pozna aga vezirova sina,
0161 Pa veliki ćurak dovatio,
0162 Evo ti ga Miralaju siđe
0163 I saba mu dobro jutro viknu,
0164 Miralaj mu saba privatio.
0165 Teke sjeli, kafu okinuli,
0166 Dokle tanke puške zapucaše
0167 Od bijela grada Kolašina,
0168 Izađoše u Dromnjake Turci,
0169 Pritiskoše sela u Dromnjake;
0170 Dok pukoše bojne tri lubarde
0171 U nišićskom gradu bijelome,
0172 Bauk krenu i povede Turke,
0173 Šnjima pođe u ravne Dromnjake,
0174 Aga kaže vezirovu sinu,
0175 To mu reče, a skoči na noge,
0176 A na momke crklet učinio,
0177 Te debele konje timariše,
0178 Smailagi hata Stanbolina,
0179 Pa se otole aga podignuo,
0180 Miralaj mu air-dovu dava:
0181 „Ajde s Bogom, aga Smailaga,
0182 Dušmani ti od nogama bili
0183 Kako hatu čavli i potkovi,
0184 Đe udrio, svuda zadobio!”
0185 Pa s’ otole podigoše Turci
0186 I odoše u pleme Dromnjake,
0187 Prvi konak aga učinio
0188 U bijelom Pivskom manastiru
0189 I tu težak zulum učinio —
0190 Dobro su ga kaluđeri kleli.
0191 Pa se otole aga podignuo
0192 U maleno selo Rudinice,
0193 U nekakva Aleksića kneza,
0194 I tu drugi konak učinio,
0195 I tu viši zulum učinio —
0196 Ljubio mu ljubu na sramotu.
0197 Pa se otole aga podignuo
0198 I treći je konak učinio
0199 A kod kule Đoka Malovića,
0200 Koj’ opanjka svu dromnjačku raju.
0201 Tu ga Đoko dočekao divno,
0202 I tu nađe Hameta Bauka,
0203 Tu su konak učinili Turci
0204 I tu bili za četiri dana.
0205 To se začu u selo Dromnjake,
0206 To začuo Šujo i Novica.
0207 Tadar reče Cerović Novica:
0208 „A moj brate, Karadžiću Šujo,
0209 I delijo, sa Malinska Mirko,
0210 A znate li, moja braćo draga,
0211 Kad smo skoro na Cetinju bili
0212 U vladike, crnogorskog kralja,
0213 Mi smo božju vjeru založili
0214 Na kovčegu, na Petru svetomu,
0215 Da oćemo agu izgubiti
0216 Al’ mi sva tri izgubiti glave —
0217 Kud će naša bruka zavijeka!”
0218 A veli mu Karadžića Šujo:
0219 „A moj brate, Mirko i Novica,
0220 Odoh sade, moja braćo draga,
0221 Biloj kuli Đoka Malovića,
0222 Ne bi li mi Bog i sreća dala
0223 Da prevarim agu Smailagu,
0224 Da izvedem na Mletičak Turke;
0225 A ti brate Damljančević Mirko,
0226 Ajde sade na Malinsko ravno,
0227 Te pokupi četres’ uskoka,
0228 Šnjima ajde Novičinoj kuli,
0229 Čekajte me sjutra do večera —
0230 Al’ ću doći al’ ću poginuti!”
0231 To im reče, a skoči na noge,
0232 Pa se šnjima u obraz poljubi
0233 I šnjima se alalio Šujo,
0234 Pa poklopi pretila dorina,
0235 Pa oćera niz pleme Dromnjake
0236 Dokle dođe kuli Malovića —
0237 Kad pod kulu na alaje Turci,
0238 Pa među se riječ besidili:
0239 „Vidiš kurve Karadžića Šuja
0240 Đe će sade izgubiti glavu!”
0241 Sve to čuje Karadžiću Šujo,
0242 Ma mu druga biti ne mogaše —
0243 U to doba pred bijelu kulu,
0244 U avliju ostavi dorina,
0245 Njega evo u bijelu kulu;
0246 Zbore Turci u šikli odaji,
0247 A među nje Đoko Maloviću
0248 Davom čine Šuja i Novicu.
0249 U to Šujo odaji na vrata,
0250 Pa Turcima božju pomoć viknu,
0251 Svi mu Turci zdravljem odazvali.
0252 Tadar viknu aga Smailaga:
0253 „Đe si, Šujo, očigledna kurvo,
0254 A zar si se zarekao, kurvo,
0255 Zarekao Mirku i Novici
0256 Da ćeš odves’ mene i Ameta
0257 U Tušinu Novičinoj kuli
0258 Da mi unđe posiječeš glavu!”
0259 Tadar reče Karadžiću Šujo:
0260 „Jesi voljan, dragi gospodaru,
0261 Moreš zborit’ što si naumio,
0262 A tako mi Boga pravednoga
0263 Nemoj tome ništa vjerovati
0264 Što ti laže Đoko Maloviću
0265 I što nas je opanjkao kurva —
0266 Eno doma Mirka i Novie,
0267 A ev’ ođe kurve Malovića,
0268 A oni ti ovđe neće doći,
0269 Znat’ njiove izgubiti glave
0270 Sve za despek Đoka Malovića,
0271 Al’ si s vratom njega naučio
0272 Dajući mu nebrojeno blago!
0273 Nego, ago, dragi gospodaru,
0274 Ajde sa mnom na Mletičak ravni,
0275 Kunem ti se Bogom velikijem,
0276 Dovesću ti Mirka i Novicu
0277 I ostalo četeres’ uskoka,
0278 I tvoju će poljubiti ruku
0279 I predati careve harače,
0280 Pa ćeš viđet’, dragi gospodaru,
0281 Kako laže Đoko Maloviću,
0282 Njegova se kuća iskopala!”
0283 A kad čuo aga Smailaga,
0284 Pa na mlađe crklet učinio:
0285 „Ko je konji, konja azuiraj,
0286 A vi, pješci, na noge opanke,
0287 Da idemo kupiti harače,
0288 A nepravdu ispraviti Šuju!”
0289 Otale se podigoše Turci,
0290 Aga jaše hata Stanbolina,
0291 Pored njega Šujo na dorina,
0292 Dok dođoše na Mletičak ravni
0293 B’jeloj kuli kneza Markovića,
0294 Tu su konak učinili Turci
0295 I popeli bijelo čadorje.
0296 A kad mrkla nojsca dolazila,
0297 No dar reče Karadžiću Šujo:
0298 „Gospodaru, ago Smailago,
0299 Nu daj mene sedam-osam druga,
0300 Polu vlaa, a polu Turaka,
0301 I daj mene ćesu i duvana
0302 I po kremen i testu fišeka,
0303 E ću stražu od Brđana čuvat’
0304 Dokle svane i ograne sunce!”
0305 To je agi dobro milo bilo,
0306 Sve mu dade što je zaiskao
0307 I ovako riječ besidio.
0308 „Ferim, Šujo, moja prava rajo,
0309 Dobro čuvaj od Brđana stražu,
0310 A poruči nek’ Novica dođe!”—
0311 „Oću, bogme, dragi gospodaru!”
0312 Ode Šujo, odvede družinu
0313 Na ročistvo Mirku i Novici,
0314 I sitnu mu knjigu odaslao:
0315 „Đe si, brate, Mirko i Novica,
0316 Evo sam vi prevario Turke!
0317 Dovedite četeres’ uskoka,
0318 Pa danaske ali dovijeka —
0319 Evo mene agi stražu čuvam!”
0320 Ode momče, knjigu odnijelo,
0321 Kud gođ išlo, u Tušinu sišlo
0322 B’jeloj kuli Cerović’ Novice,
0323 Pa zadrma alkom na vratima,
0324 A začula vojvoda Novica,
0325 Pa zavika grlom bijelim:
0326 „Ko to kuca noćas na vratima,
0327 U živo mu srce udarila!”
0328 Zavika mu momče knjigonosče:
0329 „Otvor’ kulu, vojvoda Novica!”
0330 Novica mu otvorio kulu,
0331 Pa mu momče sitnu knjigu dava,
0332 Kad Novica knjigu proučio,
0333 Pa zavika Damjanović’ Mirka:
0334 „Ustaj, Mirko, ako znaš za Boga,
0335 Evo knjiga od sokola Šuja,
0336 Izveo je na Mletičak Turke!”
0337 Pa otole na noge skočiše,
0338 I za njima četeres’ uskoka,
0339 I odoše Šuju na biljegu,
0340 Kad dođoše Karadžiću Šuju,
0341 I tu našli Šuja i družinu.
0342 Bješe Šujo uvodio Turke,
0343 Pa kažuje Mirku i Novici
0344 Kako svu noć agi do’di dava
0345 Od pogana grada nišićkoga,
0346 Pa najprvi odža Mušoviću:
0347 „Smailago, dragi gospodaru,
0348 Bježi noćas, ako znaš za Boga,
0349 Noćas će ti udariti Šujo
0350 S Brđanima od Gorice Crne!”
0351 Aga odži tio besidio:
0352 „Ajd’ otale, odža Mušoviću,
0353 Mene Šujo udariti neće
0354 I ne smije, života mi moga;
0355 Ne bojim se iljadu Brđana
0356 Dok je mene Amete Bauče!”
0357 Odža ode, popadija dođe:
0358 „Bježi, ago, dragi gospodaru,
0359 Bogme će ti udariti Šujo,
0360 Noćas tvoju izgubiti glavu!”
0361 On zavika grlom bijelijem:
0362 „Ksikter, kuja, psi joj jeb’li majku,
0363 Nišićke mi laži dodijaše!”
0364 U tu riječ koju Šujo kaže,
0365 Dokle prasnu zora od istoka,
0366 A zavika Mirko i Novica:
0367 „Sad što ćemo od života svoga —
0368 Eno svanu i sunce ogranu,
0369 Već oružje Turci privatiše,
0370 Ne smijemo udariti njima!”
0371 A zavika Karadžiću Šujo:
0372 „Crn vi obraz, Mirko i Novica,
0373 Ja sam jutros volij poginuti,
0374 Nego danas da me muče Turci,
0375 No, za Boga, da im udarimo,
0376 Radi Rista i časnoga krsta!”
0377 To rekoše, pa im udariše,
0378 Moj sokole, su četiri strane.
0379 A kad tanke puške zapucaše
0380 Sve na čador age Smailage,
0381 Tu desetak glava posjekoše,
0382 Smailagi ata ugrabiše.
0383 Skoči aga od čadora svoga,
0384 A zavika momke i kavaze:
0385 „Dajte mene ata Stambolina!
0386 Đe si, Uso, bolan, i Alija,
0387 Savijte mi bijela čadora!”
0388 Zavikao odža od Nikšića:
0389 „Gospodaru, nema ata tvoga,
0390 No su ti ga vlasi ugrabili!”
0391 I dade mu njegova dorina.
0392 Kad se aga konja dobavio,
0393 Pa poteže plemenitu ćordu,
0394 A zavika grlom bijelijem:
0395 „Đe si mene, Hamete Bauče,
0396 Da se danas s vlasi poćeramo!”
0397 Dokle puče puška od Srbalja,
0398 Te pogodi Čengić’ Smailagu
0399 Posred prsi i toka sjajnije —
0400 Još ne pade ni oće bježati,
0401 No klikuje Ameta Bauka
0402 I osale od Nikšića Turke;
0403 Dokle druga puče puška tanka
0404 Od Srbalja, vazda mu pucala,
0405 Njegova se posvetila ruka,
0406 Te pogodi agu Smailagu
0407 U poviju đe obrve spuča,
0408 Dok mu čelo pršte načetvero,
0409 Živ se naže, zemlji pade mrtav.
0410 Tadar vlasi bolje udariše,
0411 Tu dvadeset glava posjekoše:
0412 Kara-Šujo odžu od Nišića,
0413 A Novica pljevaljskoga kadiju,
0414 Deli-Mirko agu Smailagu
0415 I ostali koj moga koga —
0416 Dvades’ i tri glave posjekoše.
0417 Fala Bogu i svetome Luci,
0418 Kako ginu na Mletičak Turci!
0419 Otole se vojska razmetnula
0420 I odoše Srbi na Cetinje,
0421 Poniješe od Turaka glave,
0422 Svoj krajini obraz otvoriše
0423 A junaštvo sebe učiniše
0424 I vladici ime proslaviše —
0425 Smailaga na Cetinje dođe,
0426 Dade ata Petru gospodaru!
