Опет смрт Смаилаге Ченгића

Извор: Викизворник


Опет смрт Смаилаге Ченгића

0001 Књигу пише Ђоко Маловићу
0002 Од својега фелика Дромњака,
0003 Одасла је Гацку широкоме,
0004 У Липника Гацку пољу равну,
0005 А на руке Ченгић’ Смаил-бегу:
0006 „Смаилаго, драги господару,
0007 Ал’ не чујеш ал’ абера немаш
0008 Ђе ћеш саде изгубити главу
0009 У нашему фелику Дробњаку?
0010 Но те молим, а Богом те кумим,
0011 Немој ићи у наше Дромњаке
0012 Да ти купиш данке и араче
0013 Без велике силе и наредбе!
0014 Дробњаци се твоји узнијели,
0015 А све тебе пријевару раде,
0016 А највише три дробњачка бана —
0017 Кара-Шујо од Петнице мале
0018 И Новица од Тушине доње,
0019 И ђидија Дамјановић Мирко
0020 С ускоцима са Малинска горњег;
0021 Јесу скоро на Цетињу били,
0022 У владике, црногорског краља,
0023 Шњиме божју вјеру уватили
0024 Да ће твоју изгубити главу,
0025 Ал’ њиове све три господару.
0026 И ту их је добро даровао —
0027 Кара-Шују поновио кнештво,
0028 А Новици дао капетанство,
0029 А соколу Дамјановић’ Мирку,
0030 Њему дао дуго перјанство,
0031 И у злату двије пушке мале,
0032 И Новици сабљу оковану,
0033 Шују ћурак од црвене свиле,
0034 И на ковчег вјеру оставили
0035 Да владику преварити неће.
0036 Него, аго, драги господару,
0037 Ја ћу добро свјетовати тебе —
0038 Књигу пише бијелу Мостару,
0039 А на руке Али-паши старом
0040 Нек’ ти пошље Миралаја сина
0041 И за њиме пет стотин’ спаија
0042 Од Санџака и Херцеговине,
0043 Што о коњу и оружју ради,
0044 Изведи их Гацку широкоме,
0045 Кад би тебе до невоље било,
0046 Нека ти је у индату војска;
0047 Другу пошљи граду Колашину,
0048 А на руке бегу Мушовићу
0049 Нека купи стотину Турака,
0050 Цимирота како ватре живе,
0051 Нек’ притисне сва села Нистиће
0052 Од Златице до равне Горице;
0053 Трећу пиши, драги господару,
0054 У Нишиће Амету Бауку
0055 Нека купи Арбанасе Турке,
0056 Све бољега злицу и крвавца,
0057 Ха стотину, мање ни једнога,
0058 Нек’ их води у села Дробњаке,
0059 Од Крлова до Млетичка равн,а
0060 Нек’ забуни сву дромјачку рају,
0061 А ти купи по Црници Турке,
0062 Не остави Муја Тановића;
0063 Онда оди, драги господару,
0064 Управ мојој пребијелој кули!”
0065 А кад аги така књига дође
0066 И кад виђе што му Ђоко пише,
0067 Књигу гледа, а смије се на њу,
0068 Па по књизи брди другу пише,
0069 Те је справи Али-паши старом:
0070 „Али-пашо, драги господару,
0071 Ал’ не чујеш ал’ абера немаш,
0072 Дробњаци се раја одметнуше,
0073 Те не дају данке ни араче
0074 Ни агама ака са земаља,
0075 Оћераше аге и кадије
0076 Да не суде у Дромњаке Турци!
0077 Него, пашо, драги господару,
0078 Пошљи мене Миралаја твога
0079 И са њиме пет стотин’ спаија,
0080 Што о коњу и оружју ради,
0081 Нек’ ми Гацку широкоме дођу,
0082 И ја оћу у Дромњаке поћи
0083 И поватат’ дромњачке главаре,
0084 Господару, двадес’ и четири,
0085 Свије ћу их тебе оправити,
0086 Чини од њих што је тебе драго!
0087 Ја ћу амо три дромњачка бана,
0088 Који муте све наше Дромњаке —
0089 Од Петнице Караџића Шуја,
0090 Њега ћу ти на колац набити
0091 У Дробњаке код бијеле цркве,
0092 А по дкулу Ђока Маловића;
0093 Од Тушине Церовић’ Новицу,
0094 Њега ћу ти, богме, објесити;
0095 Са Малинска Дамјановић’ Мирка,
0096 Који ита, за ме, агу, пита,
0097 Оћу њега на ражањ натући
0098 И његово живо испећ’ месо,
0099 Па га дати Шују и Новици
0100 Нек’ се Власи шњим на Божић мрсе;
0101 И удрићу на Малинско равно
0102 И уватит’ четерес’ ускока.
0103 Који пале до твога Мостара,
0104 Десет оћу на колац натући,
0105 Десет оћу сабљом посијећи,
0106 А двадесет тебе оправити,
0107 Чини од њих што је тебе драго!”
0108 Она посла, другу бирдам пише,
0109 Одасла је граду Колашину,
0110 А на руке бегу Мушовићу:
0111 „Султан-бего, драги побратиме,
0112 Дромњаци се моји одметнуше,
0113 Но покупи стотину Турака,
0114 Те притисни сва села Дромњаке,
0115 Од Златице до равне Горице,
0116 Ето мене у равне Дромњаке
0117 Да тефтишим све редом Дромјаке!”
0118 Ону посла, трећу одма пише,
0119 Одасла је граду у Нишиће,
0120 А на руке Амету Бауку:
0121 „А Хамете, турска буљунбашо,
0122 Ну покупи стотину Турака
0123 По твојему граду нишићкоме,
0124 Све бољега злицу и крвавца,
0125 Води Турке у племе Дромњаке
0126 Да купимо цареву мирију
0127 И да нашу тевтишимо рају!
0128 Но, Амете, мој сиви соколе,
0129 Ти притисни села сваколика
0130 Од Крлова до Млетичка равна,
0131 А ти ајде у широке Дужи
0132 Билој кули Ђока Маловића,
0133 Ту, Амете да се састанемо!”
0134 Кад оправи књиге свеколике,
0135 Онда лака татарина спреми,
0136 Те окупи по Црници Турке,
0137 Зове ага Мујуа Тановића
0138 И ђидију пљеваљског кадију,
0139 Без њих ага неће ђавољега.
0140 Кад ево ти лака татарина,
0141 За њим иде тридесет Турака
0142 И у њима Муја Тановића
0143 И сокола пљеваљског кадије,
0144 Све им ага по истини каже.
0145 У то мркла нојца долазила,
0146 Смаилагау одају пође,
0147 Коначно док ограну сунце.
0148 Кад ујутро ага уранио,
0149 Па на прозор главу промолио,
0150 Па погледа барам’ гатачкијем —
0151 Кад се баре војском окитиле,
0152 Силна војска како гора пуста,
0153 А барјаци како и облаци
0154 И у њима три турска чадора,
0155 Сви чадори од бијела платна;
0156 Мирилаја, везирова сина,
0157 У њега је од црвене свиле,
0158 А на њему с Муамеда рука.
0159 Кад то виђе ага Смаилага,
0160 Позна ага везирова сина,
0161 Па велики ћурак доватио,
0162 Ево ти га Миралају сиђе
0163 И саба му добро јутро викну,
0164 Миралај му саба приватио.
0165 Теке сјели, кафу окинули,
0166 Докле танке пушке запуцаше
0167 Од бијела града Колашина,
0168 Изађоше у Дромњаке Турци,
0169 Притискоше села у Дромњаке;
0170 Док пукоше бојне три лубарде
0171 У нишићском граду бијеломе,
0172 Баук крену и поведе Турке,
0173 Шњима пође у равне Дромњаке,
0174 Ага каже везирову сину,
0175 То му рече, а скочи на ноге,
0176 А на момке црклет учинио,
0177 Те дебеле коње тимарише,
0178 Смаилаги хата Станболина,
0179 Па се отоле ага подигнуо,
0180 Миралај му аир-дову дава:
0181 „Ајде с Богом, ага Смаилага,
0182 Душмани ти од ногама били
0183 Како хату чавли и поткови,
0184 Ђе удрио, свуда задобио!”
0185 Па с’ отоле подигоше Турци
0186 И одоше у племе Дромњаке,
0187 Први конак ага учинио
0188 У бијелом Пивском манастиру
0189 И ту тежак зулум учинио —
0190 Добро су га калуђери клели.
0191 Па се отоле ага подигнуо
0192 У малено село Рудинице,
0193 У некаква Алексића кнеза,
0194 И ту други конак учинио,
0195 И ту виши зулум учинио —
0196 Љубио му љубу на срамоту.
0197 Па се отоле ага подигнуо
0198 И трећи је конак учинио
0199 А код куле Ђока Маловића,
0200 Кој’ опањка сву дромњачку рају.
0201 Ту га Ђоко дочекао дивно,
0202 И ту нађе Хамета Баука,
0203 Ту су конак учинили Турци
0204 И ту били за четири дана.
0205 То се зачу у село Дромњаке,
0206 То зачуо Шујо и Новица.
0207 Тадар рече Церовић Новица:
0208 „А мој брате, Караџићу Шујо,
0209 И делијо, са Малинска Мирко,
0210 А знате ли, моја браћо драга,
0211 Кад смо скоро на Цетињу били
0212 У владике, црногорског краља,
0213 Ми смо божју вјеру заложили
0214 На ковчегу, на Петру светому,
0215 Да оћемо агу изгубити
0216 Ал’ ми сва три изгубити главе —
0217 Куд ће наша брука завијека!”
0218 А вели му Караџића Шујо:
0219 „А мој брате, Мирко и Новица,
0220 Одох саде, моја браћо драга,
0221 Билој кули Ђока Маловића,
0222 Не би ли ми Бог и срећа дала
0223 Да преварим агу Смаилагу,
0224 Да изведем на Млетичак Турке;
0225 А ти брате Дамљанчевић Мирко,
0226 Ајде саде на Малинско равно,
0227 Те покупи четрес’ ускока,
0228 Шњима ајде Новичиној кули,
0229 Чекајте ме сјутра до вечера —
0230 Ал’ ћу доћи ал’ ћу погинути!”
0231 То им рече, а скочи на ноге,
0232 Па се шњима у образ пољуби
0233 И шњима се алалио Шујо,
0234 Па поклопи претила дорина,
0235 Па оћера низ племе Дромњаке
0236 Докле дође кули Маловића —
0237 Кад под кулу на алаје Турци,
0238 Па међу се ријеч бесидили:
0239 „Видиш курве Караџића Шуја
0240 Ђе ће саде изгубити главу!”
0241 Све то чује Караџићу Шујо,
0242 Ма му друга бити не могаше —
0243 У то доба пред бијелу кулу,
0244 У авлију остави дорина,
0245 Њега ево у бијелу кулу;
0246 Зборе Турци у шикли одаји,
0247 А међу ње Ђоко Маловићу
0248 Давом чине Шуја и Новицу.
0249 У то Шујо одаји на врата,
0250 Па Турцима божју помоћ викну,
0251 Сви му Турци здрављем одазвали.
0252 Тадар викну ага Смаилага:
0253 „Ђе си, Шујо, очигледна курво,
0254 А зар си се зарекао, курво,
0255 Зарекао Мирку и Новици
0256 Да ћеш одвес’ мене и Амета
0257 У Тушину Новичиној кули
0258 Да ми унђе посијечеш главу!”
0259 Тадар рече Караџићу Шујо:
0260 „Јеси вољан, драги господару,
0261 Мореш зборит’ што си наумио,
0262 А тако ми Бога праведнога
0263 Немој томе ништа вјеровати
0264 Што ти лаже Ђоко Маловићу
0265 И што нас је опањкао курва —
0266 Ено дома Мирка и Новие,
0267 А ев’ ође курве Маловића,
0268 А они ти овђе неће доћи,
0269 Знат’ њиове изгубити главе
0270 Све за деспек Ђока Маловића,
0271 Ал’ си с вратом њега научио
0272 Дајући му небројено благо!
0273 Него, аго, драги господару,
0274 Ајде са мном на Млетичак равни,
0275 Кунем ти се Богом великијем,
0276 Довесћу ти Мирка и Новицу
0277 И остало четерес’ ускока,
0278 И твоју ће пољубити руку
0279 И предати цареве хараче,
0280 Па ћеш виђет’, драги господару,
0281 Како лаже Ђоко Маловићу,
0282 Његова се кућа ископала!”
0283 А кад чуо ага Смаилага,
0284 Па на млађе црклет учинио:
0285 „Ко је коњи, коња азуирај,
0286 А ви, пјешци, на ноге опанке,
0287 Да идемо купити хараче,
0288 А неправду исправити Шују!”
0289 Отале се подигоше Турци,
0290 Ага јаше хата Станболина,
0291 Поред њега Шујо на дорина,
0292 Док дођоше на Млетичак равни
0293 Б’јелој кули кнеза Марковића,
0294 Ту су конак учинили Турци
0295 И попели бијело чадорје.
0296 А кад мркла нојсца долазила,
0297 Но дар рече Караџићу Шујо:
0298 „Господару, аго Смаилаго,
0299 Ну дај мене седам-осам друга,
0300 Полу влаа, а полу Турака,
0301 И дај мене ћесу и дувана
0302 И по кремен и тесту фишека,
0303 Е ћу стражу од Брђана чуват’
0304 Докле сване и огране сунце!”
0305 То је аги добро мило било,
0306 Све му даде што је заискао
0307 И овако ријеч бесидио.
0308 „Ферим, Шујо, моја права рајо,
0309 Добро чувај од Брђана стражу,
0310 А поручи нек’ Новица дође!”—
0311 „Оћу, богме, драги господару!”
0312 Оде Шујо, одведе дружину
0313 На рочиство Мирку и Новици,
0314 И ситну му књигу одаслао:
0315 „Ђе си, брате, Мирко и Новица,
0316 Ево сам ви преварио Турке!
0317 Доведите четерес’ ускока,
0318 Па данаске али довијека —
0319 Ево мене аги стражу чувам!”
0320 Оде момче, књигу однијело,
0321 Куд гођ ишло, у Тушину сишло
0322 Б’јелој кули Церовић’ Новице,
0323 Па задрма алком на вратима,
0324 А зачула војвода Новица,
0325 Па завика грлом бијелим:
0326 „Ко то куца ноћас на вратима,
0327 У живо му срце ударила!”
0328 Завика му момче књигоносче:
0329 „Отвор’ кулу, војвода Новица!”
0330 Новица му отворио кулу,
0331 Па му момче ситну књигу дава,
0332 Кад Новица књигу проучио,
0333 Па завика Дамјановић’ Мирка:
0334 „Устај, Мирко, ако знаш за Бога,
0335 Ево књига од сокола Шуја,
0336 Извео је на Млетичак Турке!”
0337 Па отоле на ноге скочише,
0338 И за њима четерес’ ускока,
0339 И одоше Шују на биљегу,
0340 Кад дођоше Караџићу Шују,
0341 И ту нашли Шуја и дружину.
0342 Бјеше Шујо уводио Турке,
0343 Па кажује Мирку и Новици
0344 Како сву ноћ аги до’ди дава
0345 Од погана града нишићкога,
0346 Па најпрви оџа Мушовићу:
0347 „Смаилаго, драги господару,
0348 Бјежи ноћас, ако знаш за Бога,
0349 Ноћас ће ти ударити Шујо
0350 С Брђанима од Горице Црне!”
0351 Ага оџи тио бесидио:
0352 „Ајд’ отале, оџа Мушовићу,
0353 Мене Шујо ударити неће
0354 И не смије, живота ми мога;
0355 Не бојим се иљаду Брђана
0356 Док је мене Амете Бауче!”
0357 Оџа оде, попадија дође:
0358 „Бјежи, аго, драги господару,
0359 Богме ће ти ударити Шујо,
0360 Ноћас твоју изгубити главу!”
0361 Он завика грлом бијелијем:
0362 „Ксиктер, куја, пси јој јеб’ли мајку,
0363 Нишићке ми лажи додијаше!”
0364 У ту ријеч коју Шујо каже,
0365 Докле прасну зора од истока,
0366 А завика Мирко и Новица:
0367 „Сад што ћемо од живота свога —
0368 Ено свану и сунце ограну,
0369 Већ оружје Турци приватише,
0370 Не смијемо ударити њима!”
0371 А завика Караџићу Шујо:
0372 „Црн ви образ, Мирко и Новица,
0373 Ја сам јутрос волиј погинути,
0374 Него данас да ме муче Турци,
0375 Но, за Бога, да им ударимо,
0376 Ради Риста и часнога крста!”
0377 То рекоше, па им ударише,
0378 Мој соколе, су четири стране.
0379 А кад танке пушке запуцаше
0380 Све на чадор аге Смаилаге,
0381 Ту десетак глава посјекоше,
0382 Смаилаги ата уграбише.
0383 Скочи ага од чадора свога,
0384 А завика момке и кавазе:
0385 „Дајте мене ата Стамболина!
0386 Ђе си, Усо, болан, и Алија,
0387 Савијте ми бијела чадора!”
0388 Завикао оџа од Никшића:
0389 „Господару, нема ата твога,
0390 Но су ти га власи уграбили!”
0391 И даде му његова дорина.
0392 Кад се ага коња добавио,
0393 Па потеже племениту ћорду,
0394 А завика грлом бијелијем:
0395 „Ђе си мене, Хамете Бауче,
0396 Да се данас с власи поћерамо!”
0397 Докле пуче пушка од Србаља,
0398 Те погоди Ченгић’ Смаилагу
0399 Посред прси и тока сјајније —
0400 Још не паде ни оће бјежати,
0401 Но кликује Амета Баука
0402 И осале од Никшића Турке;
0403 Докле друга пуче пушка танка
0404 Од Србаља, вазда му пуцала,
0405 Његова се посветила рука,
0406 Те погоди агу Смаилагу
0407 У повију ђе обрве спуча,
0408 Док му чело прште начетверо,
0409 Жив се наже, земљи паде мртав.
0410 Тадар власи боље ударише,
0411 Ту двадесет глава посјекоше:
0412 Кара-Шујо оџу од Нишића,
0413 А Новица пљеваљскога кадију,
0414 Дели-Мирко агу Смаилагу
0415 И остали кој мога кога —
0416 Двадес’ и три главе посјекоше.
0417 Фала Богу и светоме Луци,
0418 Како гину на Млетичак Турци!
0419 Отоле се војска разметнула
0420 И одоше Срби на Цетиње,
0421 Понијеше од Турака главе,
0422 Свој крајини образ отворише
0423 А јунаштво себе учинише
0424 И владици име прославише —
0425 Смаилага на Цетиње дође,
0426 Даде ата Петру господару!



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.