Opet nevjera ljube Grujičine
0001 Šator penje Grujo Radivojnić
0002 Na široki carevi drumovi,
0003 Sobom vodi dijete Stevana.
0004 Al’ je Gruju sanak savladao,
0005 Pa besedi malenu Stevanu:
0006 „Drago d’jete, maleni Stevane,
0007 Zaigraj se igrom i jabukom,
0008 Pa pogledaj gore od Budima─
0009 Kad opaziš Turke janičare,
0010 Ti probudi tvoga babu Gruju!”
0011 So tim leže sanak boraviti.
0012 Zaigra se dijete Stevane,
0013 On se igra, a često pogleda
0014 Tamo gore od grada Budima.
0015 Kad jedared Budimu pogleda,
0016 Od Budima magla se podgila.
0017 Tad besedi maleni Stevane,
0018 Besedio svojoj miloj majci:
0019 „Je li ono magla od Budima
0020 Il’ su ono Turci janičari?”
0021 Veli njemu na to mila majka:
0022 „Ne budali, dijete Stevane,
0023 Nisu ono Turci janičari,
0024 Već je ono magla od Budima!”
0025 Pa mu daje burmu pozlaćenu:
0026 „Uzmi, d’jete, burmu pozlaćenu,
0027 Pa se igraj igrom svakojakom!”
0028 D’jete igra, a očice trza,
0029 Pa pogleda gore ka Budimu,
0030 I govori svojoj miloj majci:
0031 „Nije, majko, magla od Budima,
0032 Već su ono Turci janičari!”
0033 Udari ga rukom po obrazu
0034 I tri zuba u grlo sasu mu,
0035 Jošt mu ne da zaplakat’ nejaku.
0036 Al’ dođoše Turci janičari.
0037 Tad govori ljuba Grujičina:
0038 „Oj Boga vam, Turci janičari,
0039 Dajte meni svilene litare!”
0040 Ljuba veže Gruju gospodara.
0041 Kad je Gruji ruke savezala,
0042 Njega vode Turci janičari
0043 I svežu ga sebi uz konjica,
0044 Pokraj Gruje dijete Stevana.
0045 Vezan Grujo djetetu govori:
0046 „Moj Stevane, teško dočekani,
0047 Zašt’ me nisi probudio, sine?”─
0048 „Teo sam te probuditi, babo,
0049 Teo sam te, al’ ne dade majka,
0050 Udara me po obrazu rukom,
0051 Tri mi zuba u grlo sasula.”─
0052 „Zašt’ me plačem probudio nisi?”─
0053 „Ne da meni zaplakati majka!”
0054 Tu se Turci staše razmetati─
0055 Jedni vele: „Ajd’ Mari meani!”
0056 Drugi vele: „Sitnici meani!”
0057 Al’ im veli Grujo Radivojnić:
0058 „Ajdemo mi Marici meani,
0059 U Marice dobra vina kažu!”
0060 To su Turci jedva dočekali,
0061 Pa se šeću Marici mehani.
0062 Kad je Mara goste ugledala
0063 I međ’ njima savezana Gruju,
0064 Gleda preko Mara na Grujicu,
0065 A Grujica očima obara
0066 Da se ne bi Turci dosetili.
0067 Nosi Mara vina i rakije,
0068 U njeg’ meće svakog bendžerluka,
0069 Gruji nosi vino bez rakije.
0070 Kad je Mara Turke savladala,
0071 Turci ležu sanak boraviti.
0072 Al’ besedi ljuba Grujičina:
0073 „Ako ć’ leći Turkom međ’ dvojicu,
0074 Drugima će svima žao biti;
0075 Ja ću leći vama čelo glave!”
0076 Leže ljuba Turkom čelo glave.
0077 Kad je Turke sanak savladao,
0078 Andžar nosi krčmarica Mara,
0079 Pa odreši dijete Stevana,
0080 Stevo dreši na babi litare ─
0081 Ne dreši ji k’o što su vezani,
0082 Već ji seče preko i upreko;
0083 Koliko ji d’jete sasecalo,
0084 Toliok je istrgao Grujo.
0085 Kad to vid’la ljuba Grujičina,
0086 Besedila Turkom janičarom:
0087 „Gore vama, Turci janičari,
0088 Gore vama i gore menika,
0089 Zlje ga sjeli i vino popili,
0090 A jošt gore sanak boravili!”
0091 Grujo radi, ne propušta vreme,
0092 Učas junak juriš učinio,
0093 Od stotine turski janičara
0094 Grujo spravi dvjesta polutina!
0095 Stade ljuba u goru bježati,
0096 Sustiže je Grujo na konjicu,
0097 Namaza je vinom i rakijom,
0098 Zapali joj kosu povr glave.
0099 Kad dogore do očiju čarni,
0100 Gruji veli ljuba u plamenu:
0101 „Zar ti nije žao ni očiju,
0102 Mlogo su te puti izgledale?”
0103 Grujo ljubi jaran odgovara:
0104 „Više Turke nego li meneka!”
0105 Kad dogore do lica bijela:
0106 „Zar ti nije žao b’jela lica,
0107 Mlogo si ga puti poljubio?”─
0108 „Više turci nego Grujo, kurvo!”
0109 Kad dogore do ruku bijeli:
0110 „Zar ti nije žao ruku b’jeli,
0111 Mlogo su te zagrlile mlada?”─
0112 „Više Turke nego mene, kurvo!”
0113 Kad dogore do bijeli dojki:
0114 „Zar ti nije žao b’jeli dojki,
0115 Mlogo su ti zadojile sina?”─
0116 „Neka goru, ognjem izgorile!”
0117 Jošt se ljuba polumrtva klela:
0118 „Tako treba, ne bilo me majci!
0119 Koja ljuba kroz goricu prođe,
0120 Neka meni do ognjišta dođe
0121 Da joj kažem, a ona po sv’jetu
0122 Kako pravda ljube nakazuje
0123 Koje gaze vjeru zavještanu
0124 Pod prevljezom pred svetim olatom!”
