Opet ženidba Stojana Jankovića
0001 Vino piju do dva pobratima
0002 U Kotaru, gradu bijelome:
0003 Jedno jeste Janković Stojane,
0004 A drugo je od Sibinja Janko,
0005 Vino služi Komen kapetane.
0006 A besedi od Sibinja Janko:
0007 „Pobratime Janković Stojane,
0008 Jesi l’ čuo đe kazuju ljudi
0009 Preko mora kralja Milutina
0010 Što on ima lijepu đevojku
0011 Da je ’nake u svijetu nema.
0012 Prosile je od Bosne spaije,
0013 I od mora velike delije,
0014 I nemački stari generali
0015 I misirski veliki begovi,
0016 Pa je niko nije isprosio.
0017 Sad je babo metnuo na lutriju,
0018 Pa je mnogo blago poturio ─
0019 Opet njemu u lutriji došla.
0020 Sad je svuda knjige rasturio,
0021 Po svijetu na čtiri strane:
0022 ‚Ko god ima dobra konja svoga
0023 Neka ide u polje na košiju,
0024 Jer će biti trka na košiji
0025 I izvešće se lijepa đevojka!”
0026 A ti, pobro Janković-Stojane,
0027 Ti imadeš sokola đogata,
0028 Idi šnjime u polje košiju,
0029 Te ti dobij lijepu đevojku,
0030 Jer se, pobro, oženio nisi,
0031 A sada se možeš oženiti!”
0032 A besedi Janković Stojane:
0033 „Ne budali, pobratime Janko,
0034 Daleko je preko mora sinjeg ─
0035 Do mora su četiri konaka,
0036 I od mora dvadeset i četiri,
0037 Tu ću moga đoga samoriti
0038 Pa ću s njime ja sramotan biti!”
0039 A to sluša Komen kapetane,
0040 Mili sestrić Janković-Stojana,
0041 Pa on spušta čašu i maramu,
0042 Pa besedi svojemu ujaku:
0043 „Daj, ujače, sokola đogata
0044 Da ja s njime idem na košiju
0045 Da dobijem lijepu đevojku ─
0046 Đevojku ću tebi pokloniti,
0047 A ti meni sokola đogata!”
0048 Onda njemu ujak progovara:
0049 „Idi, sinko, prosto tebi bilo!”
0050 Kad to čuo Komen kapetane,
0051 A on ide na tananu kulu,
0052 Pa oblači divno odijelo,
0053 Pa oprema sokola đogata,
0054 Osedla ga sedlom carigradskim,
0055 A zauzda uzdom saratlinskom,
0056 On poljubi ujaka u ruku:
0057 „Zbogom ostaj, moj mili ujače!” ─
0058 „ Zbogom sinko, sretno tebi bilo!”
0059 A što kažu do sinjega mora
0060 Da imadu četiri konaka,
0061 To je Komen za konak mašio,
0062 Brže sebi viče skeledžiju,
0063 Preveze se preko mora sinjeg ─
0064 Dok je svoga konja odmorio,
0065 Pa se đogi na ramena baci,
0066 Pa on ode preko polja ravna.
0067 A štopkažu i govore ljudi
0068 Da su dvadest četiri konaka,
0069 To je Komen za četir’ smašio,
0070 A dvadeset s đogom poklopio.
0071 Kad je jedno jutro poranio,
0072 Pa on igra sokola đogata,
0073 Opazi ga kralju Milutine,
0074 Pa doziva dva dželata mlada:
0075 „Id’te, deco, u polje široko,
0076 Te sretnite onoga junaka,
0077 Pitajte ga ko je i kako je,
0078 Kud je poš’o, šta je naumio,
0079 Ištite mu konja i uzmite,
0080 Podajte mu blago nebrojeno!”
0081 Tu odoše dvije vjerne sluge,
0082 Susretoše Komen-kapetana,
0083 Pitaju ga ko je i kako je,
0084 Kud je poš’o, šta je naumio:
0085 „Odakle si, od koga si grada,
0086 Prodaji nam sokola đogata!”
0087 Ondaj veli Komen kapetane:
0088 Ja sam od Kotara grada bijeloga,
0089 Mili sestrić Janković-Stojana,
0090 Pa sam čuo, kazuju mi ljudi
0091 Da će biti trka na košiji,
0092 Izići će lijepa đevojka,
0093 Mila ćerka kralja Milutina.
0094 To je čuo moj mili ujače,
0095 Dao mi je sokola đogata
0096 I posl’o me u polje košiju
0097 Da dobijem Luciju đevojku ─
0098 Luciju ću ujku pokloniti,
0099 Ujak meni sokola đogata;
0100 A što od mene vi konja ištete,
0101 Ne dam konja do života moga ─
0102 Ako uzmem sablju babajkinju,
0103 Obojicu oću pogubiti!
0104 Odbiše se dva dželata mlada,
0105 On razigra sokola đogata,
0106 Pravo ode pod tananu kulu,
0107 Pa on oda sokola đogata.
0108 A pod kulom tri kola igraju,
0109 Tad se Komen u kolo uvati,
0110 Tu u kolu Lucija đevojka,
0111 Svo je kolo visom nadvisila,
0112 A ljepotom kolo začinila.
0113 Igra junak Komen kapetane,
0114 Pa se maši rukom u džepove,
0115 Sve đevojke redom darivao,
0116 Svakoj dade po deset dukata,
0117 A Luciji stotinu dukata,
0118 Pa on ide na tananu kulu.
0119 Kako dođe, kapu s glave skide,
0120 Božju pomoć kralju nazivaše,
0121 Ljubi kralja u skut i u ruku
0122 I pred njega u zemljicu crnu.
0123 Tad ga pita kralje Milutine:
0124 „Odakle si, od koga li grada,
0125 Kako li se zoveš po imenu?”
0126 On se njemu pravo kazivao:
0127 „Gospodine, kralju Milutine,
0128 Ja sam glavom Komen kapetane
0129 Od Kotara grada bijeloga,
0130 Mili sestrić Janković-Stojana,
0131 Pa je mene ujak opremio
0132 I dao mi sokola đogata
0133 Da dobijem u polju đevojku ─
0134 Đevojku ću ujku pokloniti,
0135 On će meni sokola đogata,
0136 Neg’ mi kaži, gospodine kralju,
0137 Kad će biti trka na košiji?” ─
0138 On mu kaže:
0139 „Rani, sine, sokola đogata,
0140 Nema trke do nedelju dana,
0141 A kad puknu na gradu topovi,
0142 A prepuknu na moru topovi,
0143 Tad će biti trka na košiji,
0144 Izvešće se lijepa đevojka!”
0145 Tako stade nedeljicu dana;
0146 Kad pukoše na moru topovi,
0147 Prepukoše na gradu topovi,
0148 Izvedoše lijepu đevojku,
0149 Odvedoše j’ u polje široko
0150 I u krilu iljadu dukata.
0151 Iziđoše konji i junaci,
0152 Pa svileni gajtan razapeše,
0153 Sve stadoše jedan do drugoga:
0154 Najpre staše od Bosne spaije,
0155 Pa ondajke od mora daije,
0156 Do nji staše misirski begovi
0157 I nemački slavni generali,
0158 Pa ondajke dvie kraljeve sluge,
0159 Pa do slugu bijesno Latinče
0160 Na svojemu vrancu bez biljege,
0161 Ondaj posle Komen kapetane
0162 Na svojemu sokolu đogatu.
0163 To rekoše, taki potekoše
0164 I svileni gajtan pretrgoše:
0165 Potekoše od Bosne spaije,
0166 Utekoše od mora daije,
0167 Potekoše misirski begovi
0168 I nemački slavni generali,
0169 Potekoše, svima utekoše;
0170 Utekoše dve kraljeve sluge,
0171 Potekšoe, svima utekoše;
0172 Sad poteče bijesno Latinče,
0173 Sve preteče u polju široku!
0174 Đe da vidiš Komen-kapetana ─
0175 Iz ćusteka đogu popuštava,
0176 Dok preteče sve u polju redom.
0177 Kad pogleda kroz polje široko,
0178 Al’ daleko izmaklo Latinče!
0179 Sad on pušti sokola đogata,
0180 Te preteče b’jela Latinina.
0181 Al’ povika bijelo Latinče:
0182 „Čuješ, more, Komen-kapetane,
0183 Zar ne žališ sokola đogata,
0184 Takog konja u Srbina nema,
0185 Ni u Srba niti u Turčina,
0186 Ni u našeg kralja čestitoga ─
0187 Sve četiri mu ploče otpanule,
0188 Iz kopita crna vrca krvca!”
0189 Kad to čuo Komen-kapetane,
0190 A on odja sokola đogata,
0191 Podiže mu noge sve četiri.
0192 Kad on viđe da je prijevara,
0193 On se brže na đogata baci.
0194 Daleko mu izmače Latinče;
0195 On poteže zlatnu bakračliju,
0196 Te udara sokola đogata.
0197 Al’ se đogo nije naučio
0198 Da se zlatnom bakračlijom tuče,
0199 Pa on savi noge sve četiri,
0200 Pa on leže u polju široku.
0201 Kad to vidi Komen-kapetane,
0202 Tad se junak vrlo karlenisao,
0203 Pa pomenu Boga istinoga.
0204 Tad povika prebijela vila:
0205 „Zar ne vidiš, Komen-kapetane,
0206 Đe ćeš danas izgubiti glavu
0207 Što đogata bakračlijom tučeš!
0208 Evo ima šesnaest godin’ dana
0209 Kako konjic ima gospodara,
0210 Gospodara Janković-Stojana,
0211 Jošt ga nije tuk’o bakračlijom ─
0212 Đe je tebi tatarska kandžija!”
0213 Tad se Komen dete osetio,
0214 Pa poteže svilenukandžiju,
0215 Pa udari svojega đogina.
0216 Skoči đogat na noge lagane,
0217 On se njemu na ramena baci,
0218 Pa ga savi svilenom kandžijom.
0219 Da l’ je kome stati te gledati,
0220 Ne bi rek’o da to konjic jeste,
0221 No bi svaki u sebi mislio
0222 Da su njemu krila poturena,
0223 Pa preteče b’jela Latinina.
0224 Kad doleti u polje đevojci,
0225 On izvoda sokola đogata,
0226 U džep metnu iljadu dukata,
0227 Pa on popi kafu i rakiju,
0228 Pa uzima lijepu đevojku,
0229 Te je za se na đogina baci.
0230 U to stiže bijelo Latinče:
0231 „Ta ti, kurvo, Komen-kapetane,
0232 Nećeš odvest’ lijepe đevojke,
0233 A džaba ti iljadu dukata!”
0234 Obazre se Komen kapetane,
0235 Pa poteže sablju babajkinju,
0236 Te pos’ječe b’jela Latinina,
0237 Pa on ode preko polja ravna.
0238 Kad je doš’o na ono more sinje,
0239 A on brže skeledžiju viče,
0240 Preveze se preko mora sinjeg.
0241 Kada dođe do Kotara grada,
0242 Daleko ga ujak opazio,
0243 Pred njega je kurva pošetao,
0244 Ruke šire, u lice se ljube,
0245 Komen ujka u bijelu ruku,
0246 Pa mu dade lijepu đevojku,
0247 Njemu ujko sokola đogina.
0248 Ta ’nakoga ne ima sokola
0249 Kao što je d’jete Komen kapetane!
