Omer i Merina
Dvoje dragih u milosti raslo,
Omer momče, s Merinom divojkom,
Od ditinstva do sablje i konja;
A kada su mladi, ponarasli,
Omer prosi Merinu divojku 5
Omer prosi a majka ne dade.
Pa besidi Omerova majka:
„Mili sine, Omer momče mlado,
„Ti ne ljubi Merine divojke,
„Lipšom će te oženiti majka, 10
„Lipšom Fatom Brodskoga serdara:
„Koja će te zlatom pokrivati,
„Svoga babe oružje doniti,
„Brat će šarca na poklom ti dati,
„A sestrice zlatne obajlie.“ 15
Al' govori Omer momče mlado
Al' govori svojoj miloj majki:
„Ta Boga ti, moja mila majko,
„Što će meni Fata serdarova,
„Kad nij' blago ni srebro ni zlato, 20
„Već je blago što je sercu drago.“
Za to majko haje i nehaje,
Pa na silu oženila sina,
Oženila Fatom serdarovom.
Kad je bilo večer po večeri, 25
I mladince u ložnicu sveli,
Al' besidi Omer momče mlado:
„Lipa Fato, ala ti si lipa!
„Moja Mera nije tako lipa,
„Al' je Mera momu sercu draga!“ 30
Ovo reče zgrabi za tamburu,
Pa on ode Merini pod pendžer,
On pod pendžer Merina na pendžer,
Jošte nisu ni rič govorili,
Al' eto ti stara mila majka: 35
„Vrat se natrag, Omer momče mlado,
„Vrat se natrag ne vidla te majka!“
Al' govori Omer momče mlado:
„Ne budali stara mila majko,
„Ne budali nećeš me gledati.“ 40
Pa on ljubi Merinu divojku,
On joj ljubi usta i obraze,
I daje joj persten sa desnice.
„Evo t' dušo, od milosti persten
„Kad g' pogledaš, pomisli na mene 45
„I na moje često milovanje.“
Ovo rekav ode bilom dvoru.
Ali Fata sidi na postelji,
Suze roni niz bijelo lice
Al' besidi Omer momče mlado: 50
„Ne plač, Fato, serdarovo dite,
„Evo tebi Maulić Omera,
„Sad te neću više ostaviti.
„Sam' mi jednu ti izpuni molbu!
„Donesi mi divit i artie 55
„Da napišem listak bile knjige.“
Kad je Fata riči razumila
Donosila divit i artiu.
Kad je Omer knjigu napisao,
Progovara Fatimi divojki: 60
„Oj Fatimo, kćerko serdareva,
„Kada sutra novi dan osvane,
„Kupajte me đulom rumenime
„Kitite me smiljem i koviljem,
„Čim se djeve po nedilji kite, 65
„Prones'te me pokraj moje Mere,
„Nek me Mera i mertva celiva,
„Kad me nije živa s naljubila.
„Oj Boga ti, serdarevo dite,
„Zaklinjem te suncem i misecom 70
„Nepust' glasa do bijela dana
„Nek se moja naveseli majka,
„I divojke kola naigraju
„I u kolu pisam napivaju.“
To izusti dušicu izpusti. 75
Kad u jutru danak osvanuo,
Uranila Omerovo majka,
Da probudi sina i nevistu,
Kad to začu Fata serdarova
Kroz plač zbori Omerovoj majki: 80
„Oj sunca mi, Omerova majko,
„Sinoć ti je Omer izdanuo,
„Izdanuo, izpustio dušu.“
Pa joj daje bilu knjigu čitat.
Knjigu čita Omerova majka, 85
Knjigu čita grozne suze liva.
Kad se majka dosta naplakala,
Kupala ga đulom rumenime
Kitila ga smiljem i koviljem
Čim se djeve po nedilji kite, 90
Pa ga meće u zlaćenog lisa,
I doziva do šest pobratimah,
Kad su bili nuz Merine dvore;
Da ga nose nuz Merine dvore;
Progovara Merina divojka, 95
Progovora svojoj miloj majki:
„Đul miriši, moja mila majko,
„Đul miriši oko našeg dvora,
„Čini mi se Omerova duša.“
Odgovara ta Merina majka; 100
Odgovara svojoj miloj kćerki:
„Muč ne luduj Merino divojko!
„Muč ne luduj kad budala nisi!
„Sad tvoj Omer drugu djevu ljubi.
Al' besidi Merina divojka, 105
Al' besidi svojoj miloj majki:
„Đul' miriši, moja mila majko,
„Đul miriši Maulić Omera,
„To je duša mojega Omera.“
Ovo reče pa niz čardak sterka, 110
Pa pohiti na čardak na vrata.
Vidi barjak od cervene svile
I nuz barjak vinac od bisera,
Koje nose do dva pobratima,
Njim govori Merina divojka: 115
„Bogom bratjo, do dva pobratima,
„Čiji j' barjak od cervene svile
„I nuz barjak vinac od bisera?“
Al' beside do dva pobratima:
„Ne budali, Merina divojko 120
„Ne budali kad budala nisi.
„Zar ne poznaš barjak Maulića
„I nuz barjak vinac od bisera?“
Kad to čula Merina divojka,
Tužnim glasom ovako ih moli: 125
„Bogom bratjo, do dva pobratima!
„Vi stanite prid moje dvorove.
„Da ga jadna mertvoga celivam,
„Kad ga nisam živa s' naljubila.“
Oni staše prid Merine dvore 130
Oni staše i spustiš' Omera.
K njem Merina živa primaknula,
Poljubi ga i dva i tri puta,
Da b' brojio, bilo b' i sto putah.
A kad ga je tužna poljubila, 135
Mertva Mera cernoj zemlji pade.
Junaci joj sanduk satesaše
Satesaše sa oštrim sabljami.
Kad Omera od dvora poniše
Tad Merinu u sanduk spustiše; 140
Kad Omera na groblje doniše,
Tad Merinu iz dvora poniše;
Kad Omera u jamu spustiše,
Tad Merinu na groblje doniše;
Kad Omera zemljicom posuše 145
Tad Merinu u raku spustiše.
Tud nariču do dvi stare majke
I proklinju i staro i mlado,
Što razstavi i milo i drago. —
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
