Dvoje su se zavoljeli mladi,
Omer momče i Merima devojče,
u proljeće kad nam cveta cveće,
no Omeru govorila majka:
„Nemo uzet Merimu devojku, 5
boljom ću te, sine, oženiti,
boljom curom, boljim prijateljem,
po imenu Atlagića Fata;
ona ima svojih devet brata”.
Tako stara sinu govorila, 10
pa ona ode na bijelu kulu,
pa se svlači te se naoblači,
i opasa tri ćemera blaga:
prvi ćemer burme i prstenje,
drugi ćemer sve drago kamenje, 15
treći ćemer sve žute dukate,
ode stara dvoru Atalagića,
pa zadrka alkom na vratima;
išetala Atlagića Fata,
pa joj staroj otvorila vrata, 20
i staricu poljubila u ruku,
za bijele se ruke uhvatiše,
i na bijelu kulu odoše,
za gotovu sofru zasedoše,
navališe vina i rakije, 25
i doneše razne đakonije;
tuna stara sede do tri dana,
kad četvrto jutro osvanulo,
tad besedi Omerova majka:
„Prijatelji, braćo Atalgići, 30
oćemo li biti prijatelji,
vi imate seku za udadbu,
a ja imam sina za ženidbu,
po imenu Omer momče mlado."
Tad se braća redom pogledaše, 35
i svi odjednom na noge ustadoše,
te starici popružiše ruku,
i dozivu ponositu Fatu,
da starici sad poljubi ruku;
a kad vide Omerova majka, 40
ona odpasa tri ćemera blaga,
pa joj prosu burme i prstenje,
sitan biser i drago kamenje,
a dukate braći darivala...
.....................................
Omerova majka se vraća kući,
govoreći Omeru da je isprosila
Fatu i da ju je darivala.
Al to Omer ni da čuje neće,
nego doveo Merimu devojku...
.....................................
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 464-465.
