Ožalošćena porodica/4
| ◄ POJAVA III | POJAVA IV | POJAVA V ► |
POJAVA IV
DANICA, MIĆA
MIĆA (on je poslednji pošao uz stepenice i popeo se već na prvi stepenik, pa kad spazi Danicu, koja dolazi kroz srednja vrata, on se vrati): Ah!
DANICA (donosi pun služavnik kafe, pa kad vidi da su gosti otišli uz stepenice, iznenadi se).
MIĆA (pristupi joj): Kafu? (Uzima šoljicu.) Ja inače ne pijem, ali kad vi služite.
DANICA: A kuda su otišle gospođe i gospoda?
MIĆA: Hoće da razgledaju kuću.
DANICA: Tako!
MIĆA: Velika kuća, mnogo nameštaja i o svemu tome vodite vi brigu?
DANICA: Ja ne – tetka, ali, dabome, stara žena, moram joj pomoći.
MIĆA: To je teško za vas.
DANICA: Pa to je samo za koji dan, dok se kuća ne preda naslednicima.
MIĆA: Dotle samo? Zar vi ne mislite i dalje ostati ovde?
DANICA: Svakojako ne.
MIĆA: Ni kad bi vam naslednik to ponudio?
DANICA: Ja ne znam, to bi tetka imala da reši.
MIĆA: Zašto tetka, to bi pre vi imali da rešite. Ako bih ja bio naslednik – a ja se tome pouzdano nadam – ja bih, vidite, želeo da vi to rešite.
DANICA: Šta da rešim?
MIĆA: Pa to, da ostanete u stanu. Zašto ne? Za vas bi to bilo vrlo ugodno, jer ste se, izvesno, već navikli na taj stan, a za mene, pravo da vam kažem, za mene bi bilo to vrlo prijatno, imati u kući jedno tako lepo, mlado stvorenje. Zar ne?
DANICA: Hvala, to je vrlo ljubazno od vas, ali, ja mislim, tetka želi da se iselimo.
MIĆA: Ali zašto, zaboga? To bi vam bio samo jedan težak izdatak. Ovde ste stanovali besplatno, pa tako bi i dalje stanovali. Zar to nije bolje za vas?
DANICA: Bolje je, ali...
MIĆA: I što je glavno, ja ne mislim tako brzo da se ženim, a sve dotle vi bi ostali u stanu.
DANICA (iznenađena): Tako? A zašto samo dotle?
MIĆA: Jer, bojati se, moja bi žena mogla biti ljubomorna. Pa da, to bi bilo sasvim opravdano?
DANICA: Opravdano?
MIĆA: Pa da, zaboga, vi ste tako lepuškasti i mili, i mogu vam reći čak i da mi se dopadate, vrlo mi se dopadate. (Pokušava da je pomiluje.)
DANICA (uvređeno): Gospodine!
MIĆA: No, no, no, ne morate se srditi.
DANICA (u uzbuđenju): Otkud vam ta sloboda?
PORODICA (nailazi niz stepenice).
MIĆA: Rekao sam vam, dopadate mi se. To je valjda slobodno reći jednoj mladoj i lepoj devojci. Uostalom, kad budem imao prilike ja ću vam stvar objasniti. Videćete, stvar je vrlo jednostavna.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|