Ožalošćena porodica/28

DRUGI ČIN

POJAVA XIV

POJAVA XIV

AGATON, SIMKA, zatim SARKA

AGATON (dolazi iz svoje sobe, za njim Simka): Treba ih sve sabrati.
SIMKA: Pa da zađemo po sobama.
AGATON: Ček' da zovemo Sarku, neka ih ona sazove. (Kuca na Sarkina vrata.)
SARKA (dolazi): Je l' me zoveš, prijatelj-Agatone?
AGATON: Ne zovem te, nego, rekoh, imam važne stvari da saopštim familiji, pa ne znam kako da ih sazovem na zbor.
SARKA: Pa nećeš valjda da ih ja sazovem? Nisam ja tvoj opštinski birov.
AGATON: Ne možeš ni ti, dabome; nego kad bi nešto navili budilnik, pa bi se oni sabrali.
SARKA: Ne bi se to tako čulo, bolje bi možda bilo kad bi ti, Agatone, udarao u služavnik. To bi se čulo te još kako.
AGATON: Pa jest, to bi se čulo, ali nezgodno je.
SARKA: E, pa, ako ti je to nezgodno, bio si vlast pa si grlat; kad si se drao, ceo te je srez čuo, e pa zapni i sad.
AGATON: Pravo kažeš! (Metne šake na usta i razdere se.) Oj narode! Proko, o, Proko, Trifune, Tanasije, Mićo! Oj! oj! (Javljaju se jedan po jedan iz svojih soba i pribiraju se.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.