Ožalošćena porodica/10
POJAVA H
PREĐAŠNjI, bez AGATONA i SIMKE
SARKA (pošto su otišli): Ama, vi; ovi nešto šuškali, šuškali, pa odjedanput odoše?
GINA: I meni to pade u oči!
VIDA (prilazi Tanasiju, poverljivo): Evo, seci me gde sam najtanja, ako ne znam šta su šaputali Agaton i Simka.
TANASIJE: Ama, i ja bih kao rekao.
VIDA: Hoće da se usele, videćeš, hoće da se usele ovde.
TANASIJE: Pa sad, šta mu možeš, i bolje neka se useli neko od naših.
VIDA: Pa ako treba neko od naših, ti si valjda najpreči.
TANASIJE: Pa jest', al' eto, kad će već Agaton...
VIDA: Pa ono po tebi, kakav si, može ti Agaton i glavu pojesti. Ne slušam ja tebe, nego ću kući, da spakujem malo prnjice, a i ovi da se raziđu, pa evo mene, a ti, ako hoćeš, dođi! (Glasno.) Pravo kaže Agaton, nema šta više da čekamo. 'Ajde, Tanasije, 'ajdemo. Boga mi, jedva čekam da odem kući da se odmorim. 'Ajde, zbogom ostajte. (Ode.)
TANASIJE: Pa jest, da se odmorimo. Zbogom! (Ode za Vidom.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|