Naprot Naprotinov[1] ispratil bube
na glavu mojega (Milana),
da mu krv piju,
da mu mozak jedu,
da mu život uznu. 5
Nego njegova krv neje za pijenje,
njegov mozak neje za jedenje.
Zatoj one tuj ne mogu da ostanu,
nego da idu u mutnu vodu,
u čarnu goru, 10
gde vodenica ne melje,
gde kuče ne laje,
gde pet'l ne poje.
Devet su brata imali,
i svi su se tija devet 15
sas puške pobili,
i svi su se devet
sabljama isekli,
i svi su se devet,
ražnjem izboli. 20
I od devet je došlo osam,
od osam sedam,
od sedam šes,
od šes pet,
od pet četiri, 25
od četiri tri,
od tri dva,
od dva jed’n,
od jednoga,
nijed’n. 30
Pevač, mesto zapisa i napomena
Milivojević Jevremka, 82. g. s. Davidovac kod Svrljiga. Novembar 1971.
„Toj je boljka kao da bubičke laze u glavu”. Pošto se glava pomaže mašću i ponovi bajalica nekoliko puta, po pričanju, „počnu bube da izlaze na nos.”
Reference
↑Ovo ime označava nepoznatog izazivača, a drugo ime (Milan) onoga kome se baje. Prim. aut.
Izvor
Ljubinko Radenković: Narodna bajanja istočne Srbije. Bajanja, Gradina 2-3/1973., str. 219-220.
Ljubinko Radenković: Urok ide uz polje : narodna bajanja, Gradina, 1973. Niš., str. 33-34.
