Odlazak Sv. Simeona u Svetu Goru
Stefan Nemanja na srpskoj Vikipediji
Ovaj blaženi gospodin naš Simeon imađaše tri sina. Jedan najmlađi, ne mogu ga nazvati sinom no robom, kojega ljubljaše više od svih, a i ovaj neotstupno njemu služaše. Jer ovaj kao i mlađi od braće svoje i najmlađi, i, prosto reći, videv svoje prirode nemoć i umnoženje grehova, učini kao i bludni sin, ostavi blagoga oca i gospodina, i blaženu mater, gospođu svoju, i blagorodnu, neću reći braću no gospodare svoje, i obnaži sve bezumljem svojim. I otidoh u zemlju tuđu daleko. Hraneći se sa svinjama i njihove hrane ne nasićaše se, mrtav bi, i ne oživi, izgubio se beše, i ne nađe se.
I toga radi blaženi otac gospodin Simeon zaželi ići u Svetu Goru, da kao pastir dobri potraži jagnje pobeglo i da ga uzev na rame donese ocu njegovu i svojoj volji. I da od Boga primi nagradu zbog udaljenja od svojih, a drugu želju srca svoga ispuni da nađe ljubljeno i zabludelo jagnje svoje. I razgorev se duhom, moljaše se Bogu govoreći: „Care slave, jedini besmrtni, oče neba i kreposti, i koji promislom svoje blagosti nećeš da nijedan čovek propadne, nego svi da se spasu, ne ostavi me da poginem. Jer znam kako je velika milost tvoja na meni. I sada te, Vladiko, molim, daj mi da ovaj život završim.“ I to rekav, posla po Bogom darovane mu sinove.
I pošto se oni sakupiše, i sa svima vlastela i boljari, i opet drugi blagoslov dav im, otide odatle u Svetu Goru, meseca oktobra 8 dana u leto 6706 (1197). Vladar pak sin njegov ostade u bogodanoj mu vlasti i zapovedi mu da se o svima zapovedima i o ovom našem manastiru brine i trudi o dograđivanju njegovu. A blaženi otac naš i ktitor, gospodin Simeon, polazeći postavi za igumana ovoga svetog mesta, izabrav prepodobna muža, imenom Dionisija jeromonaha. I predade mu da se brine i nadgleda stado Hristovo, koje je u ovom mestu svetom.