Odgovor (Jesenjin)

Odgovor
Pisac: Sergej Jesenjin

Starice draga,
Živi svoj život stari.
Osećam ljubav tvoju
I primam s puno žara.
Al' ti ni malko
Ne shvataš ove stvari -
Zašto uopšte živim
I šta po svetu stvaram.

Znam, kod vas je sad zima.
I znam, po mesečini,
I tebi da se čini
Kao da s neba neko
Cremušu našu trese
I prozor nam
Snežnim zasipa mlekom.

Najdraža moja!
Kako da zaspim samo
Kad vejavica tužno
Niz odžak cvili s injem?
Pođeš da legneš
U krevet,
Kad, vidiš tamo,
Mrtvački les te čeka,
I - pogreb tvoj počinje.

I kao hiljadu
Unjkavih crkvenjaka,
Oteže mi opelo
Mećava-hulja stara!
Sneg sve prekriva,
Poput srebrnjaka,
A za sandukom mi nema
Ni žene, ni drugara!

Proleće mi je
Od svega najdraže.
Volim povodanj
S njegovim žustrim tokom,
Kad svaki iver ima,
Poput morske lađe,
Prostora, dokle
Ne doseže ni oko.

No proleće
Koje toliko volim -
Revolucijom ja velikom
Nazivam!
I samo za nju
I patim, i molim,
Jedino nju
I čekam, i prizivam!

Al' šta s tom hladnom -
Pakosnom planetom!
Zasad ni sunce-Lenjin
Nju ne može da zgreje!
Zbog toga s bolnom
Pesničkom dušom, eto,
Pravim i te skandale,
I pijan psovke sejem.

Al' biće dana.
Voljena, mila, shvataš?
Znam da sve ide putem toga smera!
Nismo se zalud
Latili alata:
Jedni topova,
A drugi - pera.

Zaboravi na pare,
Zaboravi na sve.
I kakva propast?!
Ama kud to ode?
Ta nisam ja krava,
Ni konj, ni magare,
Pa da me drugi
Iz košare vode!

Sam ću da pođem
Kad čas taj najzad stupi,
Kad pucnjem u planetu
Raskrstimo sa starim.
A na povratku,
Tebi ću šal da kupim,
I ocu, dobro,
One stvari.

Al' još je vejavica,
I kao hiljadu crkvenjaka,
Oteže mi opelo
Mećava-hulja stara!
Sneg sve prekriva,
Poput srebrnjaka,
A za sandukom mojim -
Ni žene, ni drugara.

prev. Miodrag Sibinović