Odbijena grana
| Odbijena grana Pisac: Jovan Grčić Milenko |
(Alegorija.)
Zaplovila po Dunavu grana,
Al’ ne plovi lišću na utehu,
Već se kr’a sa hučni talasi.
U borbi je brzo malaksala,
Pa boravi sred golemih vala...
Nju gledala s obale devojka,
Ponosita, skoro isprošena,
Gledala je, pa je dozivala:
»Cvetna grano, sreće precvetane,
Kud si tako vodom zaplovila?«
Njoj iz vode grana zašuštala,
Šušti setno, ali razgovetno:
»Devojčice, zelenija grano,
Kad bih znala kud sam zaplovila,
Kad bih znala, rado bih plivala,
Tad me vali ne bi izmetali,
K?o siroče na milosti tuđoj...
To tek znadem: da stabljici nejdem,
Sa koje me vetar salomio!...«
To kad čula verena devojka,
Žalostivo okom zatreptala,
Pa i dalje granu zapitala:
»Kaži meni, grano nesrećanko,
A zašto te vetar salomio?«
Al’ zašušta iz Dunava grana,
Jedva joj se još razumu glasi, —
Daleko je odneli talasi:
»Verenice, pravo da ti kažem,
A pravo mi i razumi reči:
Zato me je vetar salomio
Što sam njemu na dohvatu bila,
Pa je hteo — da okuša krila!
Znam da nije na zlo ni mislio!«...
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kad to začu verenica mila,
Neku tugu mahom osetila,
Pa u duši tajno zadrhtala...
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oj, što plačeš, devojčice mala?
U Beču, 1 juna 1869.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 77-79
|