Ovce čuva Jovane čobane,
Š njim paruje čobanica Mara,
Parovali devet godin’ dana.
Kad deseta nastala godina,
Svadiše se kod vode bunara. 5
Uginje se prelijepa Mara,
Te zahvata vode iz bunara,
I zal'jeva Jovana čobana.
„Kani me se, čobanica Maro,
„Mene j' moja oženila nana.“ 10
„Ako j' tebe tvoja oženila,
„I mene je moja zaručila."
Prvi danak dok neđelja dođe,
Kad eto ti Marinih svatova.
„Vi ne 'ajte putem širokijem, 15
„Već vi ajte putem prijekijem —
„Ispred dvora Jovana, čobana,
„Da mu vidim prebijele dvore.“
Kad li Jovo stoji na sred puta:
,Na ti, Maro, jabuku od zlata, 20
„Ni za moje ni za tvoje zdravlje,
„Već za naše često sastajanje.“
Doklen dade, mrtav zemlji pade.
Al' s' umalo i ona odmakla;
Doklen stala, mrtva zemlji pala. 25
L'jepo su ih majke ožalile,
Kroz zemlju im ruke sastavile.
Iz Jovana vita jela raste,
A iz Mare vinova lozica,
Pa se loza uz jelu savila. 30
