Oblak se vije, džan’m, junak neženjet,
rodu se moli: „Oženite me!
isprosite mi dobru devojku,
dobru devojku, lepu Milojku!”
Tri put gu iska, ne mu dadoše! 5
Muka mu stade dobru junaku,
pa mi ujana dobra dorata,
na glavu tura venac nakićen,
na prst mi tura prsten pozlaćen,
u nedra tura tri žute dunje, 10
pravo mi ide dovojki u dvore.
Devojka sedi na visok čardak,
vezak mi veze, pesmu mi peva.
„Pomozi bogom, dobra devojko!”
Na prst joj tura pozlaćen prsten 15
naglavu joj tura venac nakićen,
u nedra joj tura tri žute dunje
„Ostani zbogom, dobra devojko,
s’ge da znadeš, da si mi moja!”
Narodna književnost Srba na Kosovu - Lirske pesme I, priredio dr. Vladimir Bovan, Jedinstvo, Priština, 1980, str. 113-114.
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 311.
