Облак се вије, џан’м, јунак нежењет,
роду се моли: „Ожените ме!
испросите ми добру девојку,
добру девојку, лепу Милојку!”
Три пут гу иска, не му дадоше! 5
Мука му стаде добру јунаку,
па ми ујана добра дората,
на главу тура венац накићен,
на прст ми тура прстен позлаћен,
у недра тура три жуте дуње, 10
право ми иде довојки у дворе.
Девојка седи на висок чардак,
везак ми везе, песму ми пева.
„Помози богом, добра девојко!”
На прст јој тура позлаћен прстен 15
наглаву јој тура венац накићен,
у недра јој тура три жуте дуње
„Остани збогом, добра девојко,
с’ге да знадеш, да си ми моја!”
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 113-114.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 311.
