Običan čovek (šala u tri čina)/6
VI
ARSA, zatim MARIJA
ARSA (Sam): Otkud sad to? Prosto upali se čovek! Da mi je znati samo: ko ga je to naveo, ko mu to puni glavu, i zašto je on to dosada od mene krio? Ne bi mi ni sad kazao da ne pade u vatru.
MARIJA (Dolazi s leva): Što odoše naša kola u varoš, Arso?
ARSA: Što? Hodi da ti kažem, pa da se čudiš i krstiš.
MARIJA: Šta je, za boga?
ARSA: Odvezla su mladoženju.
MARIJA: Što se šališ, Boga ti?
ARSA: Voleo bih i ja da je šala, ali istina je. Vićentije hoće da se ženi.
MARIJA: Šta kažeš?
ARSA: To što si čula. Hoće da se ženi.
MARIJA: Ama, idi s milim bogom!
ARSA: E, to ti je, pa sad verovala ti ili ne verovala.
MARIJA: Pa dobro; ti si mi uvek pričao, kako on neće nikad da se ženi, kako ti je čak obećao, da će nas pomoći, kad udajemo Zorku.
ARSA: To je, vidiš! I ako nismo sasvim bliski srodnici, on nema bližjega. Ne kažem da bi sve nama ostavio, ali tek, toliko bi mogao da nam pomogne, da zbrinemo Zorku.
MARIJA: A ako se oženi?
ARSA: Ako se oženi, onda... (Mahne rukom, kao kad bi rekao: „bi i prođe“).
MARIJA: Bože, Arso, pa ko to napravi? Da nije neki naš dušmanin?... A koju uzima?
ARSA: Znam ti ja? Neku udovicu... Ali svejedno, koja je da je, tegliće sebi i videćeš kako će se on odbiti od nas. Znam ja kako je to, kad se mator momak oženi.
MARIJA: Jesi li čuo, volela bih da znam, koja je to i ko to sve napravi. Pa dobro, je li svršena stvar, ili sad tek počela?
ARSA: I da je tek sad počela, za nas je svršena.
|