Običan čovek (šala u tri čina)/34
IV
DAMNjANOVIĆ sam
DAMNjANOVIĆ: Ovo je već koješta. Ja se samo divim sebi kako trajem, kako mogu da se snađem u dvema ulogama. I ovo nisu više samo dve, već tri i četiri i peg uloga, od kojih je opet najteža uloga običnoga čoveka. A najgore je još, što u veliko osećam ljubomoru prema tome Damnjanoviću koga ovaj alđelak tako toplo voli. Ili mi ostaje da pokušam NOVO begstvo, kad su mi prvo osujetili, ili da joj se ispovedim.... da... da joj se ispovedim da sam ja Damnjanović. To ću učiniti, a ona će čuvati tajnu; moliću je, i ona će čuvati tajnu. Hoće, iskrena je, čestita je to duša... pesnička duša. (Sedne i razmišlja). Ne... Nema smisla ispovediti joj se... Možda bih je time razočarao; možda bih time izgubio i ono što sam sad. Da obezbedim ljubav, koju ona gaji prema Damnjanoviću, koga i ne poznaje, ja moram steći njenu ljubav prema sebi, prema običnom čoveku, koga ona poznaje. (Ostaje zamišljen).
|