Običan čovek (šala u tri čina)/13
XIII
MARIJA, ZORKA, PREĐAŠNjI
DUŠAN: A, majko, Zorka; hodite da vam predstavim jednog svog dobrog prijatelja, mog školskog druga. Žžž... Vladimir Micić. Došao je da me vidi; nismo se videli već godinu dana. Ovo je moja majka i moja sestra.
MARI JA (Damnjanoviću, koji hoće da joj poljubi ruku): Živi bili, sinko. Dobro nam došli! Dušan je i onako sam, pa će mu sad sa vama biti prijatnije.
ZORKA: Ja se sećam, da mi je Dušan pominjao i vaše ime, govoreći mi pogdekad o svojim drugovima.
DAMNjANOVIĆ: Izvinite, ja sam nepozvan došao.
MARIJA: O, molim...
ZORKA: Mi jedva čekamo goste.
MARIJA (Spolja se čuje žagor i prepirka): No, hvala Bogu, evo ga i čika Vićentije. Stigao je. Sedite, molim vas.
|