Novljanin Alija i devet brata Vitkovića
0001 Đe se ono prije veseljasmo
0002 Ajde opet da se veselimo,
0003 E da bi nas i Bog veselio,
0004 Veselio i razgovorio,
0005 I od svake muke uklonio,
0006 Teške muke i turačke ruke,
0007 Jaka duga i nevjerna druga.
0008 Mi velimo, oće ako Bog da!
0009 A po tome, braćo i družino,
0010 Ako znadoh, da vam pjesmu pričam
0011 Od istine što je za družine,
0012 Što je bilo u staru zemanu.
0013 Knjigu piše Novljanin Alija
0014 Iz Novoga s mora na krajini,
0015 Te je šalje gradu u Trebinje
0016 Na rukama Vitkovića Simu,
0017 Ovaku mu Turčin knjigu piše:
0018 ”Simeone, na krajini krilo,
0019 ”ja sam čuo, kazuju mi ljudi,
0020 ”Da ti imaš kulu i avliju
0021 ”Da je take u Trebinju nema,
0022 ”I da imaš osam mili brata
0023 ”Pod oružjem i na paripima,
0024 ”Svi junaci bolji od boljega.
0025 ”Još sam čuo, pričaju mi ljudi,
0026 ”Da imadeš sestru na udaju
0027 ”Po imenu kitnu Anđeliju,
0028 ”A ja momak divno na ženidbu,
0029 ”Pokloni mi sestru za ljubovcu,
0030 ”Da budemo glavni prijatelji,
0031 ”Ne bi l’ mene rodila sinove,
0032 ”I na ujce svoje priličili.
0033 ”A ni mene ovamo ne kude,
0034 ”Dosta imam blaga i čitluka,
0035 ”bog mi dao od baba ostalo,
0036 ”Poklon’ mi je nećeš se kajati.”
0037 Kad je taku knjigu načinio
0038 Opremi je sentom i svijetom.
0039 Kad je knjiga u Trebinje sišla
0040 Na koljena Vitkovića Simu,
0041 Na knjigu je pečat raspučio,
0042 I kad viđe što se u njoj piše,
0043 On Aliji drugu otpisuje:
0044 ”Čuj, Alija, Novskoj zemlji glavo!
0045 ”Istina je što ti ljudi kažu:
0046 ”Da imadem kulu i avliju,
0047 ”I da imam osam mili brata,
0048 ”I Anđušu sestru na udaju,
0049 ”Al’ je Anđa davno isprošena,
0050 ”Obećana i prstenovana
0051 ”Jošt malena od devet godina,
0052 ”Za junaka iz Riđana Vuka,
0053 ”A da nije, za te ne bi bila.”
0054 Kad Aliji knjiga dolazila,
0055 I kad viđe što mu Simo piše.
0056 Ne bila mu mila nikoliko,
0057 Udari se rukom po koljenu.
0058 ”Avaj, reče, njemu do vijeka!
0059 ”Ko će Anđi obljubiti lice,
0060 ”Da je kogođ, ne bih ni žalio
0061 ”Nego Vlašče Vuče Riđanine.”
0062 Još se prstom po nosu udara,
0063 I ovako sobom progovara:
0064 ”Vitkovići, orjacko koljeno!
0065 ”Da bi mene bula ne rodila
0066 ”No Vlainja koja Vlaščad rađa,
0067 ”Vratićete žalost za sramotu
0068 ”Znat’ mi svoje izgubiti glave.”
0069 To vrijeme dugo ne čamalo,
0070 Dokle Simu druga knjiga pođe
0071 Od onoga Novljanin-Alije:
0072 ”Čuješ mene, Simo Vitkoviću!
0073 ”Kad mi ne bi od Boga suđeno
0074 ”Da mi dadeš sestru za ljubovcu,
0075 ”Dođi mene u gradu Novome,
0076 ”Da se, Simo, ovđe bratimimo,
0077 ”Bratimimo, darom darujemo,
0078 ”Da budemo glavni prijatelji,
0079 ”Milo mi je s takijem junakom,
0080 ”S takom braćom i takim odžakom.”
0081 Minu knjiga od ruka do ruka,
0082 Kud gođ išla, u Trebinje sišla
0083 Na rukama Vitkovića Sima:
0084 Viđe Simo što m’ Alija piše,
0085 Pa dovati pero i artiju
0086 Te Al-agi birdem otpisuje:
0087 ”Čuj, Alija, Bogom pobratime!
0088 ”Obrečeni kao i suđeni,
0089 ”Ne mogu ti u Novome doći,
0090 ”Dok ne svršim u dvoru veselje.
0091 ”Brata ženim, a sestru udavam;
0092 ”A tek mene to veselje prođe,
0093 ”Eto mene k tebe u Novome,
0094 ”Da s’ bratimimo i da s’ darivamo.
0095 ”No ču li me, Ale, pobratime!
0096 ”Dođi k mene u naše Trebinje
0097 ”Da se desiš na moje veselje,
0098 ”Da mi budeš kutnji starješina.”
0099 Prima knjigu Novljanin Alija,
0100 A sve misli što će i kako će?
0101 Ne šće njemu na veselje poći;
0102 No kad Simo opremi veselje,
0103 Podiže se, ode u Trebinje,
0104 Pravo goni pomamna đogina
0105 Do visoke Vitkovića kule,
0106 Te ušeta u mermer avliju.
0107 Divno su ga braća dočekala,
0108 Devet brata kao gorske vile,
0109 A pred njime jesu izlazile
0110 Devet ljubi devet Vitkovića,
0111 Te mu čine dovu i poštenje,
0112 Izvedoše uz mermerli kulu,
0113 Uvedoše u šikli odaju,
0114 Na jastuke zlatne posjedoše,
0115 Iznesoše kavu i rakiju,
0116 Ćilimbara čibuk izniješe;
0117 O svačemu jeglen zauzeše.
0118 Od šta vakat od tog i vrijeme,
0119 Iznesoše gospocku večeru
0120 Dok im vince iziđe u lice,
0121 Nadmeću se zborom i pameću
0122 Reče riječ Novljanin Alija:
0123 ”Pobratime, Vitkoviću Simo!
0124 ”Što smo rekli, neće drugo biti,
0125 ”E ma znadi, moj milosni pobro!
0126 ”Ako smo se danas pobratili,
0127 ”Za darove pripravan nijesam,
0128 ”Jere neću tebe darivati,
0129 ”No svu tvoju braću naokolo,
0130 ”Neka znadu i nek vide ljudi,
0131 ”S kime si se, Simo, bratimio.”
0132 To izreče, na noge skočio,
0133 Pa đogata svoga okročio,
0134 Konja igra, a s konja govori:
0135 ”Čuj me Simo, mio pobratime!
0136 ”Čekaj aber do prve neđelje,
0137 ”A tek tebe moja knjiga siđe,
0138 ”Brže hitaj s braćom u Novome.”
0139 Zdravo ode svome zavičaju,
0140 Postajalo sedam, osam dana,
0141 ’Vaku Alil Simu knjigu piše:
0142 ”Čuješ, Simo, čuješ, pobratime!
0143 ”Da si mene brže u Novome
0144 ”Su tvojie osam mili brata,
0145 ”Da se ladna vina napijemo,
0146 ”Darujemo i jeglenišemo:
0147 ”Al’ te molim, mio pobratime!
0148 ”Nemoj koji nositi oružja,
0149 ”Ni mučiti konje kroz planinu,
0150 ”Dođ’te meni pješe bez oružja,
0151 ”Straha nije, a daleko nije,
0152 ”Jer je kršan zeman nastanuo
0153 ”U našemu bijelu Novomu,
0154 ”Nestalo nam zobi i sijena,
0155 ”Malo zobi, poredno sijena,
0156 ”Ko će vaše konje naraniti? ”
0157 Taku im je knjigu našarao,
0158 Pa je posla hitro po mezalski,
0159 Brzo knjiga u Trebinje sišla
0160 U rukama Vitkovića Sima,
0161 Uči Simo knjigu po jaziji,
0162 Knjigu uči, a čudu se čudi,
0163 Pitali ga osam svoji brata:
0164 ”Naš milosni brate od matere!
0165 ”Otkle knjiga, od koga li grada?
0166 ”Od kakva li glavna prijatelja?”
0167 Simo uči knjigu našaranu,
0168 Pa je svojoj braći govorio:
0169 ”Što li ćemo, da kako li ćemo?
0170 ”Sramota je ne poć’ u Novome,
0171 ”A jošt gore pješe bez oružja.
0172 ”Ja bih reko da mi otidemo.”
0173 Sva mu braća riječ pritvrdiše,
0174 Al’ ne prista ostarala majka.
0175 ”Ne ajdete, moja đeco mila!
0176 ”Bez oružja, pješe na opanke,
0177 ”Kad imate i Bog vam je dao,
0178 Strah je mene i bojim se ljuto,
0179 ”Da ne bude kakve prijevare.”
0180 Ne hće pristat’ ni najmlađi Mirko,
0181 Nego braći ’vako progovara:
0182 ”Ja ne idem s vama bez oružja,
0183 ”Ni bez moga kosmata vrančića,
0184 ”Može lako od potrebe biti.”
0185 Ukori ga Vitkovića Simo,
0186 Te je bratu Mirku besjedio:
0187 ”Strašljivice, i luda budalo!
0188 ”Nećeš danas s nama u Novome.”
0189 Pa se braća divno nakitiše,
0190 Evo ti ih niz polje Trebinjsko:
0191 Kuku majci, svi li su jednaci!
0192 Gledala ih ostarala majka
0193 Sa pendžera od bijele kule
0194 Suze roni, ovako govori:
0195 ”Sinko Mirko, ako Boga znadeš!
0196 ”Ti azuraj sebe i konjica,
0197 ”Ajde sine, braći sustopice,
0198 ”Jer sam noćas grdna san usnila:
0199 ”Da nam šljeme s kule prelomjeno,
0200 ”Sruši nam se, sine, na odžaku,
0201 ”A doleće jato kukavica,
0202 ”Popadaše kuli i avliji,
0203 ”Kako paše, odma zakukaše.”
0204 Mirko plače kao malo d’jete,
0205 Đe ostade samo-sam nakuli,
0206 Pa kad viđe svoje osam brata
0207 Da su polje zdravo pregazili,
0208 Fatili se polja Čičevoga,
0209 On posjede svojega vrančića,
0210 Eto ti ga braći sustopice;
0211 Brzo dođe u polje Čičevo,
0212 Viđe braću uz brda Zubačka,
0213 Mirko dođe u brda Zubačka,
0214 A braća mu ravnoj Sutorini.
0215 Hita Mirko, braća ga viđoše
0216 Sva ga braća rezil učiniše:
0217 ”Vrat’ se natrag, jedan nevjerniče!
0218 ”Ne crni nam obraz u Novomu,
0219 ”Ti najmlađi konja i oružje,
0220 ”A mi osam pješke bez oružja.”
0221 Prepade se Vitkovića Mirko,
0222 Pa se malo natrag povratio,
0223 Al’ se neće braće da okani,
0224 No se krije, za njima se vije.
0225 A što ću vam duljit’ i kazivat’
0226 Akšam dođe, braća u Novome,
0227 Tu ih Alil divno dočekao,
0228 I s braćom se za zdravlje pitao;
0229 Posjedaše na meke jastuke,
0230 Ispijaju kavu i rakiju.
0231 Kad je večer o večeri bilo,
0232 Večeraju i jeglenišuju,
0233 Sluge služe crvenoga vina;
0234 Nije vino što ga loza dala,
0235 No u njemu žežena rakija,
0236 I u njemu bilja svakojega,
0237 Svi pospaše, kukaće im majka,
0238 Padoše im glave na trpezi.
0239 Tad Alija na noge skočio,
0240 I otvori potajne odaje,
0241 Puna bješe krvavi dželata,
0242 Kidisaše kao gladni vuci,
0243 Svaki svome odas’ječe glavu.
0244 Te avliju s njima nakitiše,
0245 A lješine niz pendžer baciše.
0246 Mirko sta’še pred avlinske vrata,
0247 I kad bracke glave upazio
0248 Odma se jadu dojetio.
0249 U đetetu srce uzavrelo,
0250 U vratima nogom udario,
0251 Padoše mu vrata iz kaneta,
0252 U avliju konja nagonio,
0253 Ogreznu mu u krv do kitica,
0254 Pa povadi dvije puške male
0255 Na Turke je obje isturio,
0256 Dva padoše, petom ne makoše.
0257 Pa poteže na plamenoga,
0258 Sam siječe, njega sedmerica,
0259 Dva pos’ječe, njega petorica,
0260 Ljutim su ga ranam obranili,
0261 Ljudi kažu sedam smrtni rana,
0262 Na vrančiću ni esapa nema,
0263 Pa kad viđe da je poginuo,
0264 Pleći dade, a bježati stade,
0265 Latio se pravo Sutorini;
0266 On ne ide domu u Trebinje,
0267 Nego pravo bježi u Riđane
0268 K svome zetu Riđaninu Vuku.
0269 Vuk šjedaše na tančici kuli,
0270 Nešto mu se dade pogledati,
0271 Vidi poljem konja i junaka,
0272 Poznava ga poznat’ ga ne može;
0273 Dok evo ga pravo u avliji,
0274 Nosi desnu u lijevu ruku,
0275 A lijevu nogu u zobnicu,
0276 Vas u krvi s glave do čizama,
0277 A vrančić mu s sapi do kopita.
0278 Viče Mirko sestru Anđeliju,
0279 Tad ga Vuče pozna po avazu,
0280 Svome se je jadu dosjetio,
0281 Pa istrča s kule u avliju,
0282 Skida Mirka sa konja vrančića,
0283 Iznese ga kuli u odaji.
0284 Ljuto cmili kitna Anđelija,
0285 A Vuk pita svoga šuru Mirka:
0286 ”Kazuj, brate, ako Boga znadeš!
0287 ”Kako biste, kako izginuste.”
0288 Sve mu Mirko po istini kaže.
0289 Kada Vuče sasluša riječi,
0290 Junak jeknu, a kuća odjeknu:
0291 ”Avaj mene, devet mili šura,
0292 ”Tako li mi ludo izginuste
0293 ”U nevjere a na vjeru tvrdu!”
0294 Pa poskoči ka da mozgom svrnu.
0295 On ne zove slugu nijednoga,
0296 No pripasa svijetlo oružje,
0297 I poleće u tople odaje,
0298 Te azura pomamna paripa,
0299 Okroči ga niz brda kamena,
0300 Zubačke se gore dofatio,
0301 Zdravo siđe ravnoj Sutorini,
0302 Hita Vuče da akšam ugrabi,
0303 Noć ga stiže moru na Igalu.
0304 S konja skida plosku sarajevsku,
0305 Te se napi žežene rakije,
0306 Prignu Vuče i dva i tri puta,
0307 Pa otole pravo u Novome
0308 A na kuli Novljanin-Alije,
0309 Te je Vuku Bog i sreća dala,
0310 Od avlije otvorena vrata,
0311 Te uljeze u mermer-avliji,
0312 Sva je pusta krvlju našarana,
0313 A avlija glavam’ iskićena.
0314 Skoči s konja svoga u avliji,
0315 Premetne mu dizgen pro jabuke,
0316 Pa uleće u krvavu kulu,
0317 Kao jelen od godine dana.
0318 I tu mu je sreća priskočila,
0319 Što na kuli niko ne bijaše
0320 Do Alije su svoja dva sina,
0321 Pa povadi svoga jatagana,
0322 Te Alilu odas’ječe glavu,
0323 I zakla mu dva nejaka sina.
0324 Skupi glave, baci u zobnicu,
0325 Pa se opet u kuli povrati,
0326 Bijelu mu kulu zapalio,
0327 Pa pobježe domu na tragove.
0328 U putu ga knjiga susretala
0329 Od Anđuše vjerene ljubovce
0330 Da je njemu preminuo šura.
0331 Bog mu dao u raju spasenje,
0332 Nam, braćo, zdravlje i veselje.
