Novembar (Mileta Jakšić)
| Novembar Pisac: Mileta Jakšić |
Polje. Oskudna svetlost mutnog dana,
Vidokrug nem i prazan; vetar bludi
Po strnjikama. Glas jednog gavrana
Što na jug leti. Zima blizu. Studi,
Drveće golo, — na crnome granju
Drkću ostaci lišća, bednih tralja,
Busenje, korov po pustom oranju
Vetar ljutito razmeće i valja.
Pod udarcima drveće se giba, —
Sila što letu zelen nakit uze
Leti mi u kob, po licu me šiba
I na oči mi nateruje suze,
A plač na bolnoj u grudima struni:
Da, to je vreme što s proleća gradi
I mami život, dušu nadom puni
I u poljima rosno cveće sadi —
A posle zlobno satirati stane
Sopstven rukosad: kida, čupa, kosi
Lišće i nade, i nosi ih, nosi —
Ostavljajući bolove i rane.
Izvor[uredi]
- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 115.
|