Novaković Grujo obilazi kulu i familiju
Vino pije trideset `ajduka
U prostranoj gori Romaniji
U pećini, kući od kamena,
Među njima Starina Novače.
Služi vino dijete Grujica 5
Rukom desnom, a čašom staklenicom.
Svakom čašu punu vina dava,
A Novaku po po čaše dava.
Stari g' Novak pogleduje krivo.
Pa Grujici govori sinu. 10
O, Grujice, moj jedini sine
Šta sam tebe naža' učinio,
Te mi čašu ne nalivaš vina,
A i to mi pre'o ruka davaš?“
„Na žao si učinio, babo 15
Evo, ima sedam godin` dana
Od kako se jesam odmetnuo
Iz Srijema iz zemlje bogate.
Ostade mi u Srijemu kula,
A na kuli ostarjela majka 20
I uza nju vjerenica ljuba
Ne ljubljena i nemilovana.
Neš nikako da se povratimo,
Da ja viđu kulu u Srijemu
I na kuli ostarelu majku 25
I uza nju vjerennici ljubu:
Je li moja preminula majka,
Je li mi se ljuba preudala.“
„Moj Grujice, moj jedini sine,
Kad pobjegoh, junak iz Srijema 30
Od zuluma teška od Turaka,
Mi nemasmo ni pare ni dinara,
Pa dođosmo kod Ružice crkve,
Pa Ružicu crkvu porobismo
Iz nje uzeh 'iljadu dukata. 35
Uvatismo bega iz Zvornika
I njegovu glavu posjekosmo
I kod kneza Joka od Srijema,
Kneza Joka od Srijema ravna,
I njegove kosti izlomismo, 40
Uzesmo mu od mejdana vranca
I njegove puške iz pojasa.
Ti mu jašeš vranca od mejdan.
Pa, Grujice, moj jedini sine,
Sad otići 'oćeš u Srijema. 45
Uzmi u ćemer 'iljadu dukata,
Pa ti vidi majku i ljubovcu
I otidi kod Ružice crkve;
Tu ćeš naći staroga patriara
U neđelju na Vaskrsenije, 50
Evo ima sedam godin' dana
Zajmio je 'iljadu dukata
U Turčina bega Vidajića,
Te Ružicu crkvu popravio.
Sad se u njoj leturđija služit!“ 55
Kad razumje dijete Grujica,
On od zemlje na noge skočio,
Pa se svuče, te se preobuče.
On obuče ćeisiju divnu,
Pa najposlije crnu bugariju, 60
A na glavu bugarsku šubaru,
A mlađa mu vranca izvedoše,
Prekrsti se, sjede na vraneza:
„S' Bogom ostaj, babo i 'ajduci!“
Kud god ide u Srijema siđe 65
Kod njegove kamene kule.
Tu on nađe ostarelu majku
I uza nju verenicu ljubu,
Al' Grujicu one ne poznaju.
Božju im je pomoć naturio 70
I zapita ostarelu majku:
„More li se prekonačit' 'ođe?“
Stara mu je majka govorila:
„O, Boga mi, mrki Bugarine,
A more se prekonačit' 'ođe. 75
Sjutra ćemo dobro poranit,
Da idemo kod Ružice crkve,
U neđelju, na Vaskrsenije,
U njoj će se liturđija služit';
Njojzi sedam datih kadiluka.“ 80
Tu Grujica noć zanoćio,
A ujutro Vaskrs osvanuo.
Podraniše i odoše crkvi.
Kad li došo' starac igumane,
Ružicu je crkvu otvorio. 85
Kod crkve se narod okupio,
Pa iguman leturđiju služi.
Kad osluži časnu leturđiju,
On uze pjata srebrnoga,
Pa izađe pred bijelu crkvu, 90
Pa ovako starac besjedio:
„Čujete li, braćo moja draga!
Pozlatite pjata srebrnoga
Jer znate li, braćo moja draga,
Kad uteče Starina Novače 95
U zelenu goru Romaniju,
Evo puno sedam godin' dana,
Ružicu je crkvu porobio,
Iz nje uze 'iljadu dukata;
Pa ne služi leturđija u nju, 100
Evo, ima sedam godinica
Zajmio sam 'iljadu dukata
U Turčina bega Vidajića,
Te Ružicu crkvu popravio
Sade u nju leturđiju služi. 105
Spremio je Ahmet Arapina,
Da naplati 'iljadu dukata.
Ako ne dam 'iljadu dukata,
Arap će me jutros objesiti;
No pozlatite pjata srbrnoga, 110
Da Turčinu vratim dugovanje!“
A to sluša mrki Bugarine,
Bugarine Novaković Grujo,
Pa prošeta kroz narod, Grujo,
Dokle staru dođe igumanu, 115
Pa raspuči crnu bugariju;
Oko sebe ćemer otpučio,
Trenu na pjat 'iljadu dukata.
Kad to viđe stari igumane,
On se vrnu u bijelu crkvu, 120
Već ne hoda s' pjatom po narodu. (ne 'oće)
Tada momci igru zaturiše,
Kod Ružice prebijele crkve.
Skakaju se, skoka junačkoga,
A turaju kamena s' ramena. 125
Vrag Grujici siđet' ne davaše,
No se skoka sa momcima skače,
A tura se kamena s' ramena.
Svakome je Gruja preturio,
A preskoči skoka junačkoga. 130
Vrag nanese i nesreća crna,
Vrag nanese Arapku đevojku.
Arapka je cura muškobanja,
Dobro tura, pa mu preturila;
Dobro skače, pa mu preskočila. 135
Naljuti se dijete Grujica,
Pa on turi, dobro je preturi,
Pa on skoči, dobro je preskoči.
Pa mu prnu bugarija crna,
Poleće mu sa glave šubara, 140
Prosu mu se kura od perčina,
Ispade mu puška iz pojasa.
A trefi se od Srijema Joko,
Pa opazi mrka Bugarina,
Birdem pozna pušku iz pojasa, 145
Te poznade dijete Grujicu,
Pa poleće do čadora blizu,
Do čadora Ahmet Arapina.
Ovako je Joko govorio:
„A za Boga, Ahmet Arapine! 150
Evo, Gruja, iz gore 'ajduka,
Đe u kolo sa momcima skače.“
Kad to začu Ahmet Arapine,
Pa doziva stara igumana:
„Čuli mene, igumane stari! 155
Na naroda borbu učinite,
Nek' uvate od gore 'ajduka,
Te ga meni živa dovedite.“
A kad začu stari igumane,
Na narod je borbu učinio, 160
Opkoliše od gore 'ajduka,
Opkoliše, pa ga uvatiše
I odma' mu ruke savezaše,
Povodoše Ahmet Arapinu,
Dadoše ga njemu pod čadoru. 165
Za njim Joko prista iz Srijema,
Pa on moli Ahmet Arapina:
„Gospodare, Ahmet Arapine,
Ti pogubi dušmanina moga,
Dušmanina Novaković Gruja, 170
Koji me je grdno nagrdio:
Uzeo mi svijetlo oružje,
A moje je kosti izlomio!“
„Id' otalen, od Srijema Joko,
Lako ćemo pogubit' 'ajduka. 175
Kad ujutru bijeli dan osvane,
Odalen ću povesti Grujicu,
Vodiću ga Zvorniku gradu,
Predaću ga begu Vidajiću.“
Tu je Arap noću zanoćio 180
I pod čador svezao Grujicu.
A Novak se njemu primakao,
Pa je video jade od Grujice;
Pa kad noć bila u ponoć,
Stari Novak četu primakao, 185
Pa je turski čador opkolio,
Te trideset uvati Arapa,
Te svakome odsječe glavu
I uvati od Srijema Joka
I njegovu glavu izgubio, 190
A Grujici ruke oprostio,
Pa se otlen junak povrnuo
I otide gori Romaniji.
