Novaković Gruja
Mlad se Grujo s konjem razgovara
„Oj, konjicu, milo dobro moje,
Donesi mi s Kosova djevojku,
Zobaću te bjelicom pšenicom,
A pojiti vinom i rakijom, 5
Zlatnim ću te potkovom potkivati
Zlatnim potkovom, a srebrnim čavlom.“
Gruja reče, a putalj mu kleče,
Na nj' posjede Novaković Grujo
Pa odjuri na polje Kosovo. 10
U najlepše doba dolazio
Kad se Turci proroku klanjaju,
A devojke u kolu igraju.
Kolo vodi Tankovića Ajka,
Ljepa ti je, da je Bog ubije, 15
Visinom je kolo nadvisila,
A ljepotom kolo začinila.
Svom je kolu rumenilo dala,
Na vratu joj sedam đerdanova,
Tri đerdana morskoga berlana, 20
Tri đerdana od bisera sjajna,
Jedan đerdan od suvoga zlata,
Što j' djevojci ponajbliže vrata.
Grujo stade pa govori Turcim':
„Boga vama, Turci janjičari, 25
Je li testir ovđe počinuti?
Počinuti malo poigrati?“
Njemu vele Turci janjičari:
„Testir ti je, neznana delijo,
Testir ti je, koliko ti drago“. 30
On odskoči od konjica svoga
Uvati se do razigrane Ajke,
I kako se Gruja uvatio,
Tare njojzi na ruku prstenje
A čeplje joj na nogu papuče, 35
Mrkijem je ošinuje brkom,
A crnim je okom namiguje,
Još je stade mlađan besjediti:
„Dušo, Ajko, mila si mi jako,
Kažem dušo bili pošla za me?“ 40
Govori mu Ajkuna djevojka:
„Ne budali, neznana delijo,
Mio si mi i pošla bi za te,
Al' da imam krila labudova
Ne bi perje iznjelo mesa 45
Kamol' što bi, neznana delijo,
Mene mladu između Turaka.“
Zato ništa i ne haje Grujo
Već je vata po svilenu pasu
Pa je baci za se na konjica, 50
Tri puta je opasa pojasom
I četvrti od sablje kajasom.
Crne kose oko vrata veže
Da je ne bi vjetar otrupio,
Pa pobježe niz polje Kosovo. 55
Dobar konjic na kamare skače,
U visinu po tri koplja bojna
Po četiri u napredak pruža.
Za njima se natisnuli Turci
Pred njima je Tanković Alija 60
Na zaigranoj suroj bedeviji
Brza mu je izjeli je vuci,
Daleko je Turke ostavila
I već skoro Gruju pristignula.
Kad to viđe Novaković Grujo, 65
On Ajkuni tada besjeđaše:
„Dušo, Ajko, bil' ti žao bilo
Da te srušim s tanke bedevije?“
Ajkuna je oči oborila,
Ne veli mu žao ništa nije. 70
Na to Gruja trže šaru vjernu
Planu šara, vrisnu bedevija
Pade mrtva svr' Alije svoga.
Al' da vidiš čuda i gorega;
Kada Gruja udari u Turke, 75
Pa ih pogna po polju Kosovu,
Neko viče – ajme meni majko
Neko opet – priva`de me, druže,
Neko, druže – uz Kosovo struže,
Za čas čili sve rašćera Grujo, 80
Pa se vrati dvoru bijelomu,
Zdravo stiže svojoj staroj majci.
A kada su sjeli večerati,
Još govori Novaković Grujo:
„Oj Boga ti, lijepa Ajkuno, 85
Koga imaš još od roda svoga?“
Njemu veli Ajkuna djevojka:
„Ja ti ne znam roda ni plemena,
Hej, čula sam đe divane Turci
Da sam ćerca Debeljić Novaka, 90
Mila sestra Novaković Gruje.“
Kad to začu Novaković Grujo,
Skoči Grujo od zemlje na noge,
Grli, ljubi milu seju svoju,
Pa se vati rukom u džepove 95
Izvadi joj iljadu dukata:
„Na, moja sejo, iljadu dukata,
Pa se udaj za koga ti drago,
A ja idem u goru zelenu
Četovati i 'ajdukovati.“100
