Lipa Maro, lipa ti si!
Zaludu ti sva lipota,
Kad te mladu Turci ljube. —
Kad to čula lipa Mara,
Zatvora se u kiljere, 5
U kiljere devetore,
Pod katance desetore.
Kad to čuli mladi Turci,
Oni Mare potražiše.
Jednu kulu oboriše, 10
Ne najdoše lipe Mare;
Drugu kulu oboriše,
Ne najdoše lipe Mare;
Treću kulu oboriše,
Tud najdoše lipu Maru: 15
S Petrom banom vino pije,
Vino pije, pa se smije.
Petra bana sagubiše,
Mari ruke savezaše,
Dadoše joj dva divera, 20
Te ju vode bliz' Dunaja;
Kad su došli bliz' Dunaja,
Lipa Mara progovara:
„Bora j' vama, dva divera!
Odvež'te mi bile ruke, 25
Odvite mi oči crne,
Da umijem bilo lice.“
Dva divera dobri biše,
Mari ruke odvezaše.
Odviše joj crne oči. 30
Skoči Mara u Dunaja,
Iz Dunaja progovara:
„Volim da me ribe jedu,
Nego da me Turci ljube.“
Srpske narodne pesme (ženske), većinom ih u Slavoniji skupio Đorđe Rajković. Izdala "Matica srpska", u Novome Sadu u štampariji Ignjata Fuksa, 1869., str. 190-191.
