Липа Маро, липа ти си!
Залуду ти сва липота,
Кад те младу Турци љубе. —
Кад то чула липа Мара,
Затвора се у киљере, 5
У киљере деветоре,
Под катанце десеторе.
Кад то чули млади Турци,
Они Маре потражише.
Једну кулу оборише, 10
Не најдоше липе Маре;
Другу кулу оборише,
Не најдоше липе Маре;
Трећу кулу оборише,
Туд најдоше липу Мару: 15
С Петром баном вино пије,
Вино пије, па се смије.
Петра бана сагубише,
Мари руке савезаше,
Дадоше јој два дивера, 20
Те ју воде близ' Дунаја;
Кад су дошли близ' Дунаја,
Липа Мара проговара:
„Бора ј' вама, два дивера!
Одвеж'те ми биле руке, 25
Одвите ми очи црне,
Да умијем било лице.“
Два дивера добри бише,
Мари руке одвезаше.
Одвише јој црне очи. 30
Скочи Мара у Дунаја,
Из Дунаја проговара:
„Волим да ме рибе једу,
Него да ме Турци љубе.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 190-191.
