Ne peva labud

Ne peva labud Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Ne peva labud kad mu se kraj bliži —
To niko nije čuo.
To j’ naša mašta što izmišlja svašta
Il’ je ko usnuo.

Mnogima, možda, na kraju svoga veka
Dođe nešto žao:
Ta ja sam svetu imȏ dosta reći —
Što nisam pevao?

I pesniku nekom, što je pevȏ mnogo,
Isto bude žao:
Ta na mom srcu jošte mnogo leži —
Što sve nisam dao?

I žaleć’ tako izgubljene dane,
Žalost ga očara,
Pa na svom kraju, kao leka radi,
Onu bajku stvara.

1901.

Izvor

• Rakitić Slobodan, Antologija poezije srpskog romantizma, Beograd: SKZ, 2011, str 358

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.