Majka Maru za Ivana dala,
Večer dala, jutrom se kajala;
Da je znala ne bi Maru dala.
Ivica je turska udvorica;
Do ponoći s Turcim’ pije vino, 5
Od po noći šerbet i rakiju.
Kad u zoru dođe Ive dvoru,
Pa zakuca prstenom na vrata:
„Kujo Maro, otvorder mi vrata,
„Pokisnu mi kapa od dukata.“ 10
Dok se Mara sanom razabrala,
Sam je Ive ogvorio vrata.
Skače Mara u tankoj košulji,
Svome Ivi otvoriti vrata.
To se Ivi vrlo na ža’ dalo; 15
Te on trže nože iza pasa,
Pa udara Maru niže pasa.
Koliko je ljuto udario,
Na nožu je čedo iznosio.
Da je žensko ne bi ni žalio, 20
Već je muško, od Boga mu teško.
„Dušo Maro, idem tražit l’jeka.“
„Ne gub dana ne traži ljekara —
„Već ti ’ajde mojoj staroj majci,
„Pa donesi tri košulje platna. 25
„U jednoj ću bolu bolovati,
„U drugoj ću rane previjati,
U trećoj ću Bogu dušu dati“.
