Nećak Marijan osvećuje ujaka Mijata
0001 Konja kuje hajduče Mihate,
0002 Konja kuje, gleda na Kotare,
0003 Knjigu piše kotarskoj gospodi:
0004 »Na znanje vam, kotarska gospodo,
0005 Ako ćete mirovati s mirom,
0006 Po Kotaru srebro pokupite,
0007 Hajducima toke sakupite.
0008 U mene je trideset hajduka,
0009 Trideset mi sakupite toka:
0010 Svakom drugu toku od tri oke,
0011 Meni Mihi od četiri oke,
0012 Drugu mome Žeravici Vidu
0013 Njemu kujte krila zlaćenoga,
0014 Da se Vide medu družbom pozna.«
0015 A kad knjiga dođe u Kotare,
0016 Ma se njima s manje ne mogaše,
0017 Hajducima toke sakovaše,
0018 Blago pošlju u goru zelenu
0019 A na ruke Mihatu hajduku,
0020 A Mihat ga d’jeli po družini.
0021 Sve je Mihat l’jepo pod’jelio,
0022 Sebi dade krila zlaćenoga.
0023 Govori mu Žeravica Vido:
0024 »Oj Mihate, od gore sokole,
0025 Podaj meni krila zlaćenoga;
0026 To je krilo za mene kovano,
0027 I meni je u goru poslano.«
0028 Muči Mihat kao da ne čuje,
0029 Drugi mu je volat govorio:
0030 »Oj Mihate, gorska izjelice!
0031 To je krilo za mene kovano,
0032 I meni je u goru poslano!«
0033 Muči Mihat, kao da ne čuje,
0034 A treći mu volat govorio:
0035 »Oj Mihate, gorska lupežino,
0036 Daj ti meni krila zlaćenoga!«
0037 Teško se je Mihat rasrdio,
0038 Nožem ga je po pasu udrio,
0039 Pos’ječe mu svilenoga pasa
0040 A pod pasom srmenu ječermu,
0041 Pod ječermom tanahnu košulju,
0042 I malo mu mesa zahitio,
0043 Pa pobježe, u kuma Šimuna,
0044 S njime nećak mali Marijane.
0045 Kada Mihat u Šimuma dođe,
0046 Dočeka ga kuma neveselo,
0047 Ali joj je kume govorio:
0048 »Što si moja nevesela kumo,
0049 Kum da sam ti, darovo n’jesam te?
0050 Moli Boga, draga kumo moja,
0051 Da nam ljeto, Đurđev danak svane,
0052 Ja ću tebe darovati l’jepo,
0053 Tebe, kumo, i kumića moga.«
0054 Ali mu je kuma govorila:
0055 »Ne ćeš više nikadare, kume!«
0056 To govori, gleda na tavane,
0057 Da bi s’ kume čemu domislio.
0058 Pak iznaša krvave košulje,
0059 Njemu kaže, gleda na tavane.
0060 Ma se Mihat domislit ne može,
0061 Domisli se mali Marijane,
0062 Na tavane gore pogledao:
0063 To ti vidi crnog Arap-Mora:
0064 Kleči Moro na desno koljeno,
0065 Uz obraz je pušku prislonio
0066 I udara Mihata hajduka.
0067 U zlo ga je mjesto pogodio,
0068 Malo više svilenoga pasa.
0069 Jednom reče: »Jezus i Marija!«
0070 Drugom reče: »Primi, Bože, dušu!«
0071 Trećom reče: »Bježi, Marijane!«
0072 To izusti, a dušicu pusti.
0073 A pobježe mali Marijane
0074 On pobježe u goru zelenu.
0075 Tu mi nade mladu Čobanicu,
0076 Uhiti joj ovna devetaka.
0077 Govori mu čobanica mlada:
0078 »Pušti mi ga, crni Arap-Moro,
0079 To ti prvi, a ni zadnji nije,
0080 Već deveti od sinoć do jutros.«
0081 Kad je čuo mali Marijane,
0082 Pušti ovna, a pođe djevojci,
0083 Čobanici mladoj govorio:
0084 »N’jesam, dušo, crni Arap-Moro!
0085 Bi l’ za Mora kazati umjela,
0086 Kako bih ga pogubiti mogo?
0087 Evo tebi tvrdu vjeru davam,
0088 Da se tobom oženiti hoću.«
0089 Govori mu mlada čobanica:
0090 »Počuj mene, neznani junače!
0091 Kada večer mrkla nojca bude,
0092 Ti se sakri kod mojih ovaca,
0093 Kad će doći crni Arap-Moro
0094 B’jele moje odabirat ovce;
0095 Ti ćeš lako pogubiti njega.«
0096 Sluša dobro mali Marijane.
0097 Kad je večer mrkloj nojci bilo,
0098 Sakrije se kod b’jelih ovaca.
0099 Ne izišlo c’jela po sahata,
0100 Kad evo ti crnog Arap-Mora,
0101 Stane b’jele odabirat ovce.
0102 Privuče se junak Marijane,
0103 Priko ruka njega uhitio,
0104 Pomože mu mlada čobanica,
0105 Svezaše mu ruke obadvije
0106 Od lakata do b’jelih nokata:
0107 Crna mu je krvca udarila.
0108 Progovori crni Arap-Moro:
0109 »Nemoj meni ods’jecati glave,
0110 Dat ću tebi silnovito blago.«
0111 Al govori mali Marijane:
0112 »Kaži meni, gdje ti stoji blago,
0113 Ne ću tebi odasjeći glave.«
0114 Odgovori crni Arap-Moro:
0115 »U Šimuna, Mihatova kuma,
0116 Ondje moje silnovito blago.«
0117 Kad to čuo mali Marijane,
0118 Mahne ćordom, ods’ječe mu glavu,
0119 Pa on pođe dvoru Šimunovu,
0120 Gdje ga nađe, ods’ječe mu glavu,
0121 A svoju je kumu zagrlio,
0122 Zagrlio, pa je milovao.
0123 Oženi se mladom čobanicom.
