Nejaćak Nenad
Majka hrani dietce devetero,
Sve preslicom i rukom desnicom;
Kad je majka dietcu podhranila,
Jednake im pokroji haljine,
A jednake konje kupovala; 5
Dovede im devet dievojakah,
Sve sinove majka izženila.
Postaše joj sinci kesedžie,
Dočikuju bale i tergovce,
I odgone blago na tovare. 10
To se čudo po daleko čulo;
Za to začu Gorune vojvoda,
On s' opremi i povede družtvo.
Kad je bieloj kuli dohodio,
Nuh! Goruna, dobre srieće biše, 15
Jer se svuklo devet bratje mlade,
Oružje su svoje odbacili;
Bacaju se kamena s ramena,
I skaču se skoka junačkoga.
Kad opazi Gorune vojvoda, 20
Da u bratje oružja nejmade,
Brez testira nagoni đogata
U avliu devet bratje mlade.
Gorim terže golu alamanku
I posieče devet bratje mlade. 25
Pa im bielu porobio kulu,
Staru majku konjem pogazio,
Odveo joj devet neviesticah,
Odvede ih sebi za robinje.
Ma Nenadu bratu najmlađemu 30
Srieća biše, doma nebiaše;
Malo diete prenejako biše,
Odtieralo u pašu teoce.
Zatim vrieme zadugo nebilo;
Kad podraste nejačak Nenade, 35
Siede Nenad besiediti majci:
„O starice! moja mila majko,
Kuhaj meni mehke brašljenice,
Sve debelo, kolik ogledalo;
Već je došo zeman po zemanu, 40
Da ja svoju bratju osvećujem,
A povraćam svoje neviestice."
Kad mu čuje ostariela nana,
Majka jeknu, sve joj gerlo zveknu:
„Moj Nenade! drago diete moje, 45
Deset vas je u matere bilo,
Sad nejmadem van tebe jednoga;
Neću, sine, ni tebe jednoga,
Ako odeš Gorunovoj kuli!"
Već ga moli ostariela majka: 50
„Nemoj ići, drago diete moje!
Sve sam svoje sinke pregorila,
Oko tebe ruke sastavila."
A Nenad joj govorio rieči:
„Kuhaj, majko, biele branjenice, 55
Ja ću tražit Goruna vojvode,
Da ću svoje kuće neviditi;
Svoje bratje pregorit nemogu,
Niti svojih devet neviesticah,
Gdie s' upale u dušmanske ruke." 60
Kad se majci na ino nemože,
Kuha sinku mehke brašljenice,
Zakuhava medom i šećerom.
Polovinu suzam od obraza;
Dok se Nenad opremio biše, 65
Majka sinu spremi brašljenice.
On izvede pelivan dorata,
Uzjaši ga u svojoj avlii;
Za njim leti ostariela majka:
„Hajde s Bogom! drago diete moje." 70
Ode Nenad, odtiera dorata,
Pravo zdravo kuli Gorunovoj;
Kad je bio pred mermer avliu,
Brez testira nagoni dorata
U avliu Goruna vojvode. 75
U avlii tahnena robinja
Neviestica nejaka Nenada —
Ona pere kalajli sahane;
Njojzi momak Boga nafalio,
Robinja mu prifatila zdravjem: 80
„Da si zdravo! neznana delio."
Al' joj veli nejaki Nenade:
„Ah, bora ti! neznana robinjo,
Kamo tebi Gorune vojvoda?"
Robinja mu muklo progovara: 85
„Eno Gorun na ćemerli kuli
U hodaji na dušeku spava;"
Njoj besiedi nejaki Nenade:
„Hajd mi zovi Goruna vojvodu."
Ode huda uz ćemerli kulu. 90
Kad uniđe u puli hodaju,
Al' Gorune na dušeku spava;
Zove njega tahnena robinja:
„Gospodaru! Gorune vojvoda,
Zove tebe junak na avliu." 95
Oh! da vidiš Goruna vojvode
Izpravi se sa dušeka svinja,
Udari je pleskom uz obraze;
Kako je je lasno udario,
Dva joj zdrava poletieše zuba. 100
Ljuto ciknu mlađahna robinja.
Oćuti je Nenad na avlii,
Pak podviknu sa konja dorata:
„Oh, Gorune, rodila te kurva!
Jer mi biješ po dvoru nevieste? 105
Sađi k meni na mermer avliu;
Već je došo zeman po zemanu:
Devet si mi bratje pogubio,
Da osvetim devet bratje svoje,
Jal' pogubiš i mene desetog." 110
Kada Gorun razumio rieči,
Od holosti i od uzgornosti,
Nehtie britke pripasati ćorde,
Već prifati perna buzdohana,
Hitro sađe niz mostove kuli, 115
I uniđe u podrum đogatu;
Nehtie Gorun, junak od junaštva,
Nehtie dobra osedlat đogata,
Već na gola konja uzjašio;
Iztiera ga na avliu bielu, 120
Na Nenada udario biše,
S desnom rukom, s pernim buzdohanom,
Pa udara nejaka Nenada,
A momče se po dori savija,
Na nos njega cerna kerv zaliva: 125
Opazi ga mlada neviestica,
Gdie iz njega kervca udarila,
Ljuto cvili na bieloj kuli:
„Oh, Nenade, žalostna ti majka !
Vidiš, bolan, da si poginuo, 130
Jesi brate, jedan u matere,
Žalit će te mila mati tvoja."
Nuh, da vidiš nejaka Nenada,
Nehtie ni on, junak od junaštva,
Britke svoje povaditi ćorde, 135
Već poteže perna buzdohana,
Pak udara Goruna vojvodu;
A Gorun se po đogi povija,
Na gerlo mu kervca udaraše,
Pod njim đogo tone kroz kaldermu; 140
Bijuć' ga je s konja ukinuo;
Nenad terže ćordu iz sagrie,
Pa mu glavu sa ramena smahnu;
Bielu mu je porobio kulu
I zaklo mu dva nejaka sina, 145
Od zla roda, nek nije poroda.
Zarobi mu seku i ljubovku,
I povrati svoje neviestice;
Zdravo došo svojoj kuli bieloj.
Nenadu se majka nenadaše; 150
A kad banu s robjem i s neviestam,
Iz nenada kad ga opazi majka,
U radosti sva se rastopila.
Nenad svoje udaje nevieste;
Oženi se sestrom Gorunovom, 155
A uze mu ljubu za robinju.
Onda bilo, kad se je činilo
Danas, brate, jedno spominjanje.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
