Nejaki Nenad i vojvoda Korun

0001 Rodi majka devet posobaca,
0002 U zlo doba, u godine gladne,
0003 Sve je devet majka odranila,
0004 Sve preslicom i desnicom rukom,
0005 I osam je majka oženila.
0006 A kad stala ženiti devetog,
0007 Svu gospodu i svatove zvala,
0008 Svu gospodu i gospodske sine,
0009 Ne dozvala Koruna vojvodu,
0010 Nezvan Korun u svatove dođe.
0011 Kad je stala mila stara majka,
0012 Kad je stala svate darivati,
0013 Svakom svatu tananu košulju,
0014 A Korunu vezenu maramu.
0015 Rasrdi se Korune vojvoda,
0016 Pa sagubi devet mili sina,
0017 I zarobi devet mili snaja,
0018 Golu, bosu milu staru majku,
0019 Golu, bosu po kamenu vodi,
0020 Gologlavu kao i devojku.
0021 Al’ besedi mila stara majka:
0022 ”Oj Boga ti, Korune vojvoda,
0023 Što me bosu po kamenu vodiš,
0024 Živo mi je čedo pod pojasom,
0025 Bog će dati, pa će dobro biti,
0026 Pa će i to majki rana biti!”
0027 Rodi majka nejaka Nenada;
0028 Što omrkne nejaki Nenade,
0029 Što omrkne, sve veći osvane.
0030 Kad je bilo devet godinica,
0031 Te je Nenad do konja dorast’o,
0032 Pa on sede večerati s majkom,
0033 Te on majki besedi potijo:
0034 ”Oj starice, moja mila majko,
0035 Zašt’ mi nisi brata prirodila,
0036 Jel’ mlađega, jeli starijega,
0037 Da se imam čime zaklinjati
0038 Kad ja pođem među družbinicu,
0039 Već se kunem konjem i oružjem,
0040 Pa mi konju griva opadnula,
0041 A oružje svetlo posuknilo?”
0042 Suze roni mila stara majka,
0043 Suze roni, pa tijo besedi:
0044 ”Oj Nenade, moje čedo drago,
0045 Rodila sam devet posobaca,
0046 U zlo doba, u godine gladne,
0047 Pa sve sam ih devet odranila,
0048 Sve preslicom i desnicom rukom,
0049 I osam sam majka oženila.
0050 A kad stade ženiti devetog,
0051 Svu gospodu i svatove zvala,
0052 Svu gospodu i gospodske sine,
0053 Al’ ne dozva Koruna vojvodu,
0054 Nezvan Korun u svatove dođe.
0055 Kad sam stala svate darivati,
0056 Svakom svatu tananu košulju,
0057 A Korunu vezenu maramu.
0058 Rasrdi se Korune vojvoda,
0059 Pa sagubi devet mili sina,
0060 I zarobi devet mili snaja.”
0061 Onda usta nejaki Nenade,
0062 Pa on sedla dobra konja svoga,
0063 Pravo ide dvoru Korunovu;
0064 Izvikuje Koruna vojvodu:
0065 ”Iziđ’ prid dvor da se ogledamo,
0066 Koji će nas bolji junak biti!”
0067 Al’ besedi Korune vojvoda:
0068 ”Id’ odatle, nejaki Nenade,
0069 Da o tebe sablju ne skrnavim!”
0070 Rasrdi se nejaki Nenade,
0071 Pa besedi Korunu vojvodi:
0072 ”Iziđ’ prid dvor, Koruna vojvodo,
0073 Iziđ’, kurvo, da se ogledamo!”
0074 Iziodi Korune vojvoda,
0075 Zasukao ruke do lakata,
0076 Golu sablju u ruki iznese.
0077 A kad viđe nejaki Nenade,
0078 Ciknu, viknu nejaki Nenade,
0079 Ciknu, viknu kao zmija ljuta,
0080 Skoči konjic kao lastavica,
0081 Pa istrže britku sablju svoju,
0082 Te sagubi Koruna vojvodu
0083 I otide tavnici na vrata,
0084 Pa udara nogom i papučom:
0085 ”Otvori se, prokleta tavnice,
0086 Da popuštam devet ropkinjica!”
0087 Otvori se prokleta tavnica,
0088 On popušta devet ropkinjica,
0089 Ropkinjica, devet mili snaja,
0090 Odvede ji miloj staroj majki,
0091 Pa besedi nejaki Nenade:
0092 ”Oj starice, moja mila majko,
0093 Ja sagubi Koruna vojvodu
0094 I popušta devet mili snaja!”