Нејаки Ненад и војвода Корун

0001 Роди мајка девет пособаца,
0002 У зло доба, у године гладне,
0003 Све је девет мајка одранила,
0004 Све преслицом и десницом руком,
0005 И осам је мајка оженила.
0006 А кад стала женити деветог,
0007 Сву господу и сватове звала,
0008 Сву господу и господске сине,
0009 Не дозвала Коруна војводу,
0010 Незван Корун у сватове дође.
0011 Кад је стала мила стара мајка,
0012 Кад је стала свате даривати,
0013 Сваком свату танану кошуљу,
0014 А Коруну везену мараму.
0015 Расрди се Коруне војвода,
0016 Па сагуби девет мили сина,
0017 И зароби девет мили снаја,
0018 Голу, босу милу стару мајку,
0019 Голу, босу по камену води,
0020 Гологлаву као и девојку.
0021 Ал’ беседи мила стара мајка:
0022 ”Ој Бога ти, Коруне војвода,
0023 Што ме босу по камену водиш,
0024 Живо ми је чедо под појасом,
0025 Бог ће дати, па ће добро бити,
0026 Па ће и то мајки рана бити!”
0027 Роди мајка нејака Ненада;
0028 Што омркне нејаки Ненаде,
0029 Што омркне, све већи осване.
0030 Кад је било девет годиница,
0031 Те је Ненад до коња дораст’о,
0032 Па он седе вечерати с мајком,
0033 Те он мајки беседи потијо:
0034 ”Ој старице, моја мила мајко,
0035 Зашт’ ми ниси брата природила,
0036 Јел’ млађега, јели старијега,
0037 Да се имам чиме заклињати
0038 Кад ја пођем међу дружбиницу,
0039 Већ се кунем коњем и оружјем,
0040 Па ми коњу грива опаднула,
0041 А оружје светло посукнило?”
0042 Сузе рони мила стара мајка,
0043 Сузе рони, па тијо беседи:
0044 ”Ој Ненаде, моје чедо драго,
0045 Родила сам девет пособаца,
0046 У зло доба, у године гладне,
0047 Па све сам их девет одранила,
0048 Све преслицом и десницом руком,
0049 И осам сам мајка оженила.
0050 А кад стаде женити деветог,
0051 Сву господу и сватове звала,
0052 Сву господу и господске сине,
0053 Ал’ не дозва Коруна војводу,
0054 Незван Корун у сватове дође.
0055 Кад сам стала свате даривати,
0056 Сваком свату танану кошуљу,
0057 А Коруну везену мараму.
0058 Расрди се Коруне војвода,
0059 Па сагуби девет мили сина,
0060 И зароби девет мили снаја.”
0061 Онда уста нејаки Ненаде,
0062 Па он седла добра коња свога,
0063 Право иде двору Корунову;
0064 Извикује Коруна војводу:
0065 ”Изиђ’ прид двор да се огледамо,
0066 Који ће нас бољи јунак бити!”
0067 Ал’ беседи Коруне војвода:
0068 ”Ид’ одатле, нејаки Ненаде,
0069 Да о тебе сабљу не скрнавим!”
0070 Расрди се нејаки Ненаде,
0071 Па беседи Коруну војводи:
0072 ”Изиђ’ прид двор, Коруна војводо,
0073 Изиђ’, курво, да се огледамо!”
0074 Изиоди Коруне војвода,
0075 Засукао руке до лаката,
0076 Голу сабљу у руки изнесе.
0077 А кад виђе нејаки Ненаде,
0078 Цикну, викну нејаки Ненаде,
0079 Цикну, викну као змија љута,
0080 Скочи коњиц као ластавица,
0081 Па истрже бритку сабљу своју,
0082 Те сагуби Коруна војводу
0083 И отиде тавници на врата,
0084 Па удара ногом и папучом:
0085 ”Отвори се, проклета тавнице,
0086 Да попуштам девет ропкињица!”
0087 Отвори се проклета тавница,
0088 Он попушта девет ропкињица,
0089 Ропкињица, девет мили снаја,
0090 Одведе ји милој старој мајки,
0091 Па беседи нејаки Ненаде:
0092 ”Ој старице, моја мила мајко,
0093 Ја сагуби Коруна војводу
0094 И попушта девет мили снаја!”