Nešto ječi odozdole,
odozdole, uz toj polje.
Da l toj mome pesme poju
il čobani stado gone,
duduk sviri, ovce bleju, 5
medenica sitno dz'njća?
Nesu onoj pesme momsće,
ni čobani stado gone,
no je onoj mladi Rade,
čobanbaša na čobani. 10
On si vrevi na jagnjence:
„Bre, jagnjence, svilorunče,
što mi blejiš po poljane
te mi buniš belo stado?"
Jagnjence mu odgovara: 15
„Ja ne bunim tvoje stado,
več si tražim moju majću.”
„A koja je tvoja majća?"
„Majća moja ponajbolja:
sviloruna, vitoroga, 20
vlasovita, mlekovita."
Reče njemu mladi Rade:
„Sinoč Turci prominuli,
tvoju majću uvanuli,
uvanuli pa zaklali, 25
bujno runo oderali.
Oderaše, ispekoše,
pojedoše pa otoše.
Ti ne plači, jagnje malo,
golemo je moje stado: 30
do sto ovce podojnice,
daču tebe ponajbolju
da te doji, da te goji
kano što bi majća tvoja."
Govorilo tužno jagnje: 35
„Svaka majća s mleko poji,
s mleko poji, jagnje goji,
tudža majća s mleko poji,
s mleko poji, al ne goji.”
Pevač, mesto zapisa i napomena
Pevač David Savić (Crni Vrh, 1893).
Pesmu zabeležio Ljubiša Rajković.
Reference
Izvor
Jato golubato (lirske narodne pesme iz istočne Srbije). Zapisao Ljubiša Rajković. 31/1991, br. 1-2. str. 52.
