Нешто јечи одоздоле,
одоздоле, уз тој поље.
Да л тој моме песме поју
ил чобани стадо гоне,
дудук свири, овце блеју, 5
меденица ситно дз'њћа?
Несу оној песме момсће,
ни чобани стадо гоне,
но је оној млади Раде,
чобанбаша на чобани. 10
Он си вреви на јагњенце:
„Бре, јагњенце, свилорунче,
што ми блејиш по пољане
те ми буниш бело стадо?"
Јагњенце му одговара: 15
„Ја не буним твоје стадо,
веч си тражим моју мајћу.”
„А која је твоја мајћа?"
„Мајћа моја понајбоља:
свилоруна, виторога, 20
власовита, млековита."
Рече њему млади Раде:
„Синоч Турци проминули,
твоју мајћу уванули,
уванули па заклали, 25
бујно руно одерали.
Одераше, испекоше,
поједоше па отоше.
Ти не плачи, јагње мало,
големо је моје стадо: 30
до сто овце подојнице,
дачу тебе понајбољу
да те доји, да те гоји
кано што би мајћа твоја."
Говорило тужно јагње: 35
„Свака мајћа с млеко поји,
с млеко поји, јагње гоји,
туџа мајћа с млеко поји,
с млеко поји, ал не гоји.”
Певач, место записа и напомена
Певач Давид Савић (Црни Врх, 1893).
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Јато голубато (лирске народне песме из источне Србије). Записао Љубиша Рајковић. 31/1991, бр. 1-2. стр. 52.
