Vezak vezla Ajka Ajrovića,
Ona veze sačmenu košulju,
Ona vezla, a majka je klela:
„Ajke ćeri, ti je ne dodrla!
„Što mi silno ti potroši zlato?“
Pred Ajkom je đerđev od merdžana,
A na njemu platno Sarajevsko,
U ruci joj igla od biljura,
A u igli svila iz Misira,
Iu njojzi zlato iz Mletaka,
Veze zlatom po bijelu platnu.
Tu se Ajki malo zadrjemalo,
Malo trenu na đerđevu glavom,
Malo trenu, al' se brže prenu.
Ajkuni je na san dolazilo:
„Ne kup' ruho Ajdarović Ajko!
„Mi smo tebe ruho sakupili,
„Crne zemlje i zelene trave,
„Am-pamuka i bjela tulbenta,
„Ladne vode i rakli sapuna.“
Kad se Ajka od sna razabrala,
Đerđevom je o tle udarila,
Četiri mu noge salomila,
Pa otide na bijelu kulu,
Na vratim' je susretala majka:
„Što je Ajko, moje djetedrago!
„Ali ti se potrljalo platno?
„Ali ti se zamrsilo zlato?
Ajka majci kroz plač odgovara:
„Prođi mi se, moja stara majko!
„Niti mi se potrljalo platno,
„Niti mi se pomrsilo zlato,
„Već me rusa zaboljela glava,
„Steri mene mekane dušeke,
„Ne prostiri dugo i široko,
„Jer ti neću dugo bolovati.“
Majka stere dugo i široko,
Ne bi li joj dugo bolovala.
Sve jojdruge na oblažaj idu:
„Ustaj Ajko, naša drugarice!
„Evo tebe lijep peškešdođe:
„Od tvogdragog armagan kutija,
„Od đevera zlaćeni prsteni,
„Od zaova zlatne belenzuke,
„Od jetrva zlaćeni terzluci.“
Jedva Ajka njima progovara:
„Prođ' te me se, mojedrugarice!
„Mojoj zavi zlaćeni prsteni,
„Mojoj snahi zlatne belenzuke,
„Dainici od zlata terzluci,
„Tebi majko sačmena košulja,
„Štono sam je majko skoro vezla,
„Ja je vezla, a ti si me klela:
„„Ajko šćeri, ti je nedodrla!““
„Nećuti je ni dodpijet' majko!
„Armagan mi dragom povratite,
„Nek su njemu i dva i tri jada,
„Jedni jadi, što se ne viđesmo,
„Drugi jadi, što se ne sastasmo,
„Treći jadi, što se ne ljubismo.“ -
To izreče, teslim učinila,
I umrije, žalosna joj majka!
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 29-31.
