Fatu prose dvoji prosmoci:
Jedno jeste Alil momče mlado,
A drugo je stari Jemin-aga;
Al' govori Fatimina majka:
„Pođi, Fato, pođi za Jemina; 5
„Što je, Fato, u Alila blaga,
„To će Jemin uz jabuku dati."
Fata ćuti, ništa ne govori.
Majka Fatu dade za Jemina.
Zla Jeminu sreća priskočila, 10
Te Alila u svatove zazva.
Kad poveli ljepotu djevojku,
Jašu konje bule jenđi-bule,
Šnjima jaše Fatima djevojka,
Ona pita bule jenđi-bule: 15
„Koje j' ovdje Alil čelebija?
„Koje li je stari Jemin-aga?"
Njojzi kažu bule jenđi-bule:
„En' ono je Alil čelebija
„U aletu u al-ćergeletu, 20
„Što se titra zlatnim buzdovanom;
„Blago majci, koja ga rodila!
„A i onoj, koja ga uzljubi!
„A ono je stari Jemin-aga.
„Što j' na njemu zelena kadiFa. 25
„A s'jeda mu brada do pojasa,
„Konja jaše s kumom u poredo."
Fata muči, ništa ne govori,
Suze roni niz bijelo lice.
Kad dođoše dvoru Jeminovu, 30
Izišle su sestre Jeminove,
Jedna nosi žita, druga meda:
„Na ti, snaho, žita, da si žitna;
„Na ti, snaho, meda, da si medna."
Progovara Fatima djevojka: 35
„Id't' od mene, sestre Jeminove!
„Nit' mi daj'te žita, niti meda,
„Već mi kaž'te visoke čardake,
„Na čardake mekanu postelju,
„Gdje vam dugo bolovati ne ću; 40
„A kad dođe moja stara majka,
„Vi kažite nemateri mojoj:
„Umori me Jeminovo blago,
„Neimanje Alil-čelebije."
To izreče, pa se rasta s dušom. 45
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 629-630.
