Kad se ženi dever Jeremija,
On pokupi kićene svatove,
Pa ih vodi kroz goru zelenu;
šta no pišti u goru zelenu?
da l su vile ili ljute zmije? 5
Nit su vile, niti ljute zmije;
da su vile u gori bi bile,
da su zmije, pod kamen bi bile;
no to pište kićeni svatovi:
savila se grana božurova, 10
da pocepa kićene svatove;
ne zakuči kićene svatove
no zakuči mlađanu nevestu;
ljuto pisnu, do Boga se čulo:
„Jaoj meni, dever Jeremija!" 15
To izusti, lako dušu pusti,
zemlji pade, Bogu dušu dade.
Kad videše kićeni svatovi,
noževima ruku iskopaše,
od drveća sanduk napraviše, 20
zakopaše kićenu nevestu;
više glave crkvu sagradiše,
a na prsi ružu posadiše,
ispod nogu bunar izvadiše;
ko je bolan crkvi neka ide, 25
ko je dika ružom nek se kiti,
ko je žedan vodu neka pije.
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 478.
