Nesrećna ženitba Lazara Vukovića
Vuk Despote činio veselje,
On ti ženi svog Lazara sina,
Preko Bosne iz Novoga biela;
Doka Vuče zlato izprosio,
Persten daje, svatbu ugovara; 5
Malu svatbu Vuče ostavio,
Doka dojde ka gradu Omišu,
Da pokupi kićene svatove.
I natrag se zdravo povratio,
Zdravo Vuče ka Omišu sajde; 10
Zove svate znano i neznano,
Na pir zove malo i golemo,
I odvede kićene svatove.
Kad je bio na sried gore cerne,
Pred svatove izhodio Vuče, 15
Pa razgleda konje i junake:
Al nebiše boljega konjica
A od vranca star Despota Vuka,
A boljega nebiše junaka,
Od sokola Jenjića Komnena, 20
Vuk Despota mlađana netjaka!
Pa besiedi Jenjiću Komnenu:
„Moje diete! Jenjiću Komnene,
Deder budi, sine, đuvegia,
Dok od bana izmaknem dievojku, 25
Na poklon ti svi oni darovi,
Što punica svomu zetu dade."
Al' mu veli Komnen barjaktare:
„Neću, ujče, biti đuvegia;
Tvoj je Lazar težka pijanica, 30
Opit će se zametnut će kavgu.
Jedva ga je utolio Vuče,
Odsiede mu dobra vranca svoga;
Lazar skida sve svoje oružje,
Lazar skide, a Komnen obuče , 35
I Vukova vranca uzjašio.
Zdravo došli svati do Novoga,
Liepo ih je dočekao bane:
Svatovski se konji izprimaše,
Sve junake vode u odaje, 40
Dobre konje u mlake podrume.
Od Lazara, nitko ni spomena!
Svim svatovim večera izišla;
Sve večera malo i golemo,
A Lazara s dietcom posadiše. 45
Vrazi dietci mirovat' nedadu,
Sve Lazara čorbom polivaju,
Sve ga biju kašikam u glavu.
I tude su noćcu prenoćili;
Kada njima bieo dan svanuo, 50
Zavikaše čauš do čauša:
„Na noge se! kito i svatovi,
Opremajte kićenu dievojku."
Izvedoše kićenu dievojku,
A Komnen se u punice svrati, 55
Baki dade od zlata jabuku,
Njemu baka od zlata košulju,
Trie šure tri biela grada; .
Ode Komnen za kitom svatovah.
Kad su bili na sried gore cerne, 60
Tude su se svati ustavili,
Počinuti i použinati,
I napit se vina rumenoga.
Izza pila igru zametnuše:
Skokom skaču, bacaju kamenom, 65
Biju oni hitrena nišana.
Odbaci im Komnen barjaktare,
A odskoči skoka junačkoga,
Ubi Komnen hitrena nišana.
A gleda ga kićena dievojka, 70
Na njega se groh'tom nasmiehala.
Govori joj Komnen Sinjeviću:
„Misliš, curo, da sam đuvegia!?
Borme nisam! liepa dievojko —
Ono ti je mlađan đuvegia, 75
Što se skače, što no nedoskače,
Štono nejma noguh do kolienah."
Kad to čula liepa dievojka,
Oči svernu, suzam oborila.
To Lazaru verlo mučno bilo, 80
On poteže breše izza pasa:
„O Komnene! kurvino kopile,
Jer mi cerniš obraz na mejdanu?
Nemoj reći, da sam prevario,"
Obedvima živu vatru daje, 85
I Komnena obe pogodiše
Pod gerjoce, gdie puce sapinja.
Komnen pade u travu na glavu.
Ljuto cvili kićena dievojka:
„Volim biti sebi ubojica, 90
Neg' njegova jadna zaručnica!"
Pak pobieže kroz goru zelenu;
A goni je Despote Lazare,
Viče curu gerlom i havazom:
„Obazri se, kićena dievojko! 95
Da ti vidim lišce i oberve,
Ja te dalje ni tierati neću."
Prevari se liepa dievojka,
I natrag se njemu obazrila.
A kad vidi despote Lazare, 100
On pripali svoju dugu šarku;
Puče šarka, ostala mu pusta!
I pogodi kićenu dievojku,
Pogodi je među oči cerne,
Mertva pade po zelenoj travi. 105
Kad vidiše kićeni svatovi,
Na pored im groblje izkopaše
I oboje tude ukopaše,
Kroz groblje im ruke prometnuše,
U njih meću žute limunove; 110
Pokraj glave vodu navratiše,
Iz pod noguh cvietje posadiše;
Tko izajde drumom širokiem,
A žedan je, neka vodu pije,
Tko je mlađan neka bere cvietje, 115
Cvietje bere, a pokoj pridaje.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
