Nesreća hajdučka

0001 Vino pili trideset ajdukah,
0002 u Somini visokoj planini,
0003 pred njima su do tri harambaše:
0004 jedno bješe Sava od Posavja,
0005 drugo bješe Božo od Kotora,
0006 a treće je od Nikšića Žarko.
0007 Kad s’ ajduci napojili vina,
0008 zakuka im tica kukavica,
0009 koliko je u družinu drugah,
0010 toliko je zakukala putah.
0011 Reče tada Sava od Posavja:
0012 "Pobratime, od Kotora Božo!
0013 Udri, Božo, kukavicu crnu,
0014 da ne kobi ljubavnu družinu."
0015 Savi bješe Božo besjedio:
0016 "A neka je, da je bog ubije,
0017 sama svoju iskobila glavu."
0018 Otole se podigli hajduci,
0019 dokle došli viš’ Ljubinja grada,
0020 tu dođoše na vodu studenu,
0021 te hajduci trudni počinuše,
0022 vode piše, ljeba založiše,
0023 dok hajduci malo počinuše,
0024 tad’ družini Božo besjedio:
0025 "Eda li je u družinu druga
0026 da otide do Ljubinja grada,
0027 da donese vina i duhana
0028 i svakome drugu po opanke,
0029 još potrebe što će za hajduke?"
0030 To začuo Sava od Posavja,
0031 pobratimu Božu besjedio:
0032 "Ja ću, pobre, u Ljubinju poći."
0033 I otle se Sava podignuo,
0034 dokle Sava u Ljubinja dođe,
0035 a kad bio u Ljubinju gradu,
0036 on uljeze u pjanu mehanu,
0037 tu se Sava natrošio vina,
0038 pa da vidiš Save od Posavja,
0039 izišao pred mehanu vinsku
0040 i šeta se tamo i ovamo,
0041 pa Turcima Sava besjedio:
0042 "Šta ćete mi dati, Ljubinjani,
0043 da vi izdam trideset ajdukah?"
0044 Vele njemu Ljubinjani Turci:
0045 "Daćemo ti knež’stvo ol’ serdarstvo,
0046 još ti dati blaga izobila."
0047 Kad to začu Sava iz Posavja,
0048 uljegao u vinsku mehanu,
0049 kupio je šeset okah vina,
0050 još u vino rakiju prisipa,
0051 u rakiju tRave afijuna,
0052 i ajduc’ma uze opanakah,
0053 i pokupi šeset Ljubinjanah,
0054 ode š njima gori uz planinu,
0055 dokle dođe Somini planini,
0056 ajdukah se blizu primaknuo,
0057 Ljubinjane Turke naredio,
0058 pa zavija kako mrki vuče.
0059 Začuo ga od Kotora Božo,
0060 zagraktao ka crni gavrane,
0061 i po tome sastaše se glasu,
0062 pitali se za zdravje junačko,
0063 pa sjedoše hladno piti vino,
0064 vino služi Sava od Posavja,
0065 dok hajduke dobro opojio,
0066 te svi pospe kano i poklani,
0067 još nutode Save od Posavja!
0068 Uze Sava jedan krčag vina,
0069 ajducima puške zalijeva,
0070 ne mogaše od Kotora Božu,
0071 bješe junak na dževardan lega,
0072 onda kliče Sava od Posavja:
0073 "Aj đeste mi, Lubinjani Turci!
0074 Ali sada, ali već nikada."
0075 A to čuo Žarko od Nikšićah,
0076 dofatio šjajna dževerdana,
0077 dževerdanu živu vatru daje,
0078 al’ mu pusti žeći ne oćaše,
0079 Sava mu ga bješe napojio.
0080 al’ da vidiš Save od Posavja,
0081 on ne gađa Žarka od Nikšićah,
0082 neg’ on gađa od Kotora Boža,
0083 desnu mu je nogu salomio,
0084 al’ je Božo Savu oborio,
0085 ranjen Božo bješe govorio:
0086 "Ne bježite, braćo moja draga!
0087 Da bježite, pobjeć’ ne morete,
0088 jednom puške male izmetnite,
0089 halaknite, boga pomenite,
0090 za plamene nože prifatite,
0091 a u Turke juriš učinite,
0092 eda bože vama pripomože."
0093 U to doba bastisaše Turci,
0094 al’ se brane trideset ajdukah,
0095 isturiše trideset pušakah,
0096 pa plamene nože povadiše,
0097 a u Turke juriš učinješe,
0098 posjekoše trideset Ljubinjanah,
0099 a trideset grdni pobjegoše,
0100 ugrabiše od Ljubinja vrata,
0101 pak ajduci natrag se vratiše,
0102 napraviše drvena nosila,
0103 poniješe od Kotora Boža,
0104 nose Boža k moru u Kotoru,
0105 vidali ga dokle izvidali.
0106 Pa što je ko na hrbat odnio,
0107 taj je šićar i doma ponio.