Несрећа хајдучка

0001 Вино пили тридесет ајдуках,
0002 у Сомини високој планини,
0003 пред њима су до три харамбаше:
0004 једно бјеше Сава од Посавја,
0005 друго бјеше Божо од Котора,
0006 а треће је од Никшића Жарко.
0007 Кад с’ ајдуци напојили вина,
0008 закука им тица кукавица,
0009 колико је у дружину другах,
0010 толико је закукала путах.
0011 Рече тада Сава од Посавја:
0012 "Побратиме, од Котора Божо!
0013 Удри, Божо, кукавицу црну,
0014 да не коби љубавну дружину."
0015 Сави бјеше Божо бесједио:
0016 "А нека је, да је бог убије,
0017 сама своју искобила главу."
0018 Отоле се подигли хајдуци,
0019 докле дошли виш’ Љубиња града,
0020 ту дођоше на воду студену,
0021 те хајдуци трудни починуше,
0022 воде пише, љеба заложише,
0023 док хајдуци мало починуше,
0024 тад’ дружини Божо бесједио:
0025 "Еда ли је у дружину друга
0026 да отиде до Љубиња града,
0027 да донесе вина и духана
0028 и свакоме другу по опанке,
0029 још потребе што ће за хајдуке?"
0030 То зачуо Сава од Посавја,
0031 побратиму Божу бесједио:
0032 "Ја ћу, побре, у Љубињу поћи."
0033 И отле се Сава подигнуо,
0034 докле Сава у Љубиња дође,
0035 а кад био у Љубињу граду,
0036 он уљезе у пјану механу,
0037 ту се Сава натрошио вина,
0038 па да видиш Саве од Посавја,
0039 изишао пред механу винску
0040 и шета се тамо и овамо,
0041 па Турцима Сава бесједио:
0042 "Шта ћете ми дати, Љубињани,
0043 да ви издам тридесет ајдуках?"
0044 Веле њему Љубињани Турци:
0045 "Даћемо ти кнеж’ство ол’ сердарство,
0046 још ти дати блага изобила."
0047 Кад то зачу Сава из Посавја,
0048 уљегао у винску механу,
0049 купио је шесет оках вина,
0050 још у вино ракију присипа,
0051 у ракију тРаве афијуна,
0052 и ајдуц’ма узе опанаках,
0053 и покупи шесет Љубињанах,
0054 оде ш њима гори уз планину,
0055 докле дође Сомини планини,
0056 ајдуках се близу примакнуо,
0057 Љубињане Турке наредио,
0058 па завија како мрки вуче.
0059 Зачуо га од Котора Божо,
0060 заграктао ка црни гавране,
0061 и по томе састаше се гласу,
0062 питали се за здравје јуначко,
0063 па сједоше хладно пити вино,
0064 вино служи Сава од Посавја,
0065 док хајдуке добро опојио,
0066 те сви поспе кано и поклани,
0067 још нутоде Саве од Посавја!
0068 Узе Сава један крчаг вина,
0069 ајдуцима пушке залијева,
0070 не могаше од Котора Божу,
0071 бјеше јунак на џевардан лега,
0072 онда кличе Сава од Посавја:
0073 "Ај ђесте ми, Лубињани Турци!
0074 Али сада, али већ никада."
0075 А то чуо Жарко од Никшићах,
0076 дофатио шјајна џевердана,
0077 џевердану живу ватру даје,
0078 ал’ му пусти жећи не оћаше,
0079 Сава му га бјеше напојио.
0080 ал’ да видиш Саве од Посавја,
0081 он не гађа Жарка од Никшићах,
0082 нег’ он гађа од Котора Божа,
0083 десну му је ногу саломио,
0084 ал’ је Божо Саву оборио,
0085 рањен Божо бјеше говорио:
0086 "Не бјежите, браћо моја драга!
0087 Да бјежите, побјећ’ не морете,
0088 једном пушке мале изметните,
0089 халакните, бога помените,
0090 за пламене ноже прифатите,
0091 а у Турке јуриш учините,
0092 еда боже вама припоможе."
0093 У то доба бастисаше Турци,
0094 ал’ се бране тридесет ајдуках,
0095 истурише тридесет пушаках,
0096 па пламене ноже повадише,
0097 а у Турке јуриш учињеше,
0098 посјекоше тридесет Љубињанах,
0099 а тридесет грдни побјегоше,
0100 уграбише од Љубиња врата,
0101 пак ајдуци натраг се вратише,
0102 направише дрвена носила,
0103 понијеше од Котора Божа,
0104 носе Божа к мору у Котору,
0105 видали га докле извидали.
0106 Па што је ко на хрбат однио,
0107 тај је шићар и дома понио.