Dva su brata redom rasla,
Alil-aga, Asan-aga;
Asan-aga govoraše:
„Brat’ Alile, ženimo se!“
Alil njemu odgovara: 5
„Ženi brate, oklen hoćeš,
Samo nemoj iz šehera, —
Jer su roda velikoga,
Oba te ne pogubiti!“
Na to Asan ne mnšljaše, 10
Nego pođe u šehera,
I isprosi šeherkinju;
Brzo svadbu uglaviše:
Od neđelje, do neđelje,
Pa je svate sakupio 15
Brat Alila za djevera.
Kad neđelja dolazila,
Eto svati u šeheru,
Dovedoše šeherkinju.
Tamna nojca kada mrče, 20
Asan-aga govoraše:
„Ljubo moja! svež’ mi konja!“
Ona njemu odgovara:
„Neću ti ga nigda svezat;
Ni se tvoja ljuba nazvat; 25
Doklen brata ne pogubiš!“
Pođe Asan u kamare
I tun nađe brat Alila,
Đe je pjesmu započeo:
„Fala tebe Bože mili! 30
Kad će sjutra zora doći,
Da darujem snahu moju!“
Tad’ se Asan povratio,
Ža’ mu brata izgubiti. —
Pa je ljubi govorio: 35
„Ljubo moja, stavi sofru!“
Ona njemu govoraše:
„Neću ti je nigda stavit’!
Ni se tvoja nigda nazvat,
Dok Alila ne izgubiš!“ 40
No da vidiš Asan-agu;
Pođe opet u kamaru
I tu nađe Alil-agu,
Te je pjesmu sastavio,
Malo sanak boravio 45
No da vidiš Asan-agu,
Oštri handžar izvadio,
Brata svoga pogubio.
Pa se ljubi povratio,
I ’vako joj govorio: 50
„Ljubo moja, prostri dušek!
Ja sam brata izgubio.“
Hitro kučka poslušala,
I postelju naredila
Kad u jutru zora dođe, 55
Pođe Asan u kamaru
Crnoj krvci do koljena,
Pa izlazi na pendžeru,
Kad na dunju pod pendžerom
Ali eto jedna tica, 60
Jedna tica, šaro-pera,
Te desnoga krila nema.
Asan-aga ticu ćera:
„Iša, tico šaro-pera!
Te desnoga krila nemaš!“ 65
A tica mu odgovara:
— „Ne ćeraj me Asan-aga!
Ni ti desnog krila nemaš,
Sinoć si ga salomio
Kad si brata izgubio!“ 70
Pa se Asan povratio,
Oštri handžar povadio,
Pa i sebe nzgubio.
