Nemanja/38
| ←Četvrti prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić PETI PRIZOR |
Šesti prizor→ |
PETI PRIZOR
Bojno polje na Kosovu.
Kralj Radoslav. Knez Vladimir. Na strani više knezova.
KRALj:
Kakve s’ ono zastave razviše?
KNEZ VLADIMIR:
To je vojska, na koju idemo.
KRALj:
Kad izkupi tako silnu vojsku?
KNEZ VLADIMIR:
Pa bio je izpređe prepravan,
K’o što sam ti uvek govorio.
KRALj (gledi):
A ono su dukljanski barjaci!
Gle i Zete! Zar j’ i ona tamo?
Šta će na to naši ljudi reći?
KNEZ VLADIMIR:
(Za sebe.)
To mi đavo u prkos učini.
(Kralju.)
Nemanja je veliki domišljan,
Razvio je dukljanske barjake,
A nijednog nema Dukljanina,
Tek da našim ljudma strah zadaje.
Pa tako je isto sa Zetskima.
Za svakoga Zećana bih smeo
Po zub sebi dati izvaditi,
Pa nijednog nebih izgubio.
KRALj (gledi na stranu):
Kakvi s’ ovo amo približuju?
Beo barjak pred njima se vije,
A truba im na dogovor trubi.
|