Nemanja/25

Nemanja
Pisac: Jovan Subotić
DRUGI PRIZOR

DRUGI PRIZOR

BAN STEPAN (Dođe. Ani.)
Jesi l’ mogla malo razvedrit’ ga?
(Nemanji.)
Je l’ ti malo tugu razterala?
O, kad mene crna pečalj stisne,
Samo hitim da njen glas začujem,
Na taki mi tuga odumijne.
Teško njojzi, ali je istina,
Bog joj reče nesrećne tješiti.
NEMANjA:
Nov je život u mene ulila.
Pre sam drž’o, da moram propasti,
Sad mi s’ čini, da to bit’ ne može.
BAN STEPAN:
Hvala Bogu! A sad natrag hajde!
Sve se bojim, zateći te mogu,
Pa si prop’o, a ja sam stradao.
Rekoše mi teško okovat’ te,
Iz tamnice t’ nikud ne puštati,
Pa ni suncu ne dat’ viditi te,
Ni mesecu u lice t’ pogledat’.
Al’ mi s’ čini, da nevino stradaš,
Pa ti činim, što b’ sebi želio.
NEMANjA:
Zar ti moje ime ne rekoše,
Kad ti mene ovamo poslaše?
BAN STEPAN:
Ne rekoše, i dobro radiše,
Ne znam ko si, pa mi te je žao,
A onako možda bi i većma.
Nego hajde, već će biti vreme;
Nešto mi se na miru ne sedi,
Može kogod iznenada doći.
NEMANjA:
Hajdmo dakle. Danas rado idem!
Do sad me je groznica hvatala,
Kad sam s belog dana božijega
U prokletu tamnicu išao;
A danas mi s’ lako noga kreće,
Čini mi se u crkvu polazim,
Da zahvalim Bogu na milosti.
(Ani.)
S Bogom, Ano! (gledi je milostivo)
Pa ne zaboravi
Moje lice tvojoj dat’ nadeždi!
(Banu.)
Moj je život u tvojim rukama,
Čuvaš li ga, i sebi ga čuvaš.
(Odu.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.