Nemanić Stjepan i Urica banica
0001 Razbolje se Nemanić Stjepane,
0002 Ne boluje od teške bolesti,
0003 Već od tuge, jada i žalosti.
0004 Pitaju ga slavenska gospoda:
0005 “Šta je tebi, sv’jetla kruno naša?
0006 “Ili ti je sinak poginuo
0007 “Bojak bijuć’ u zemlji Mađarskoj;
0008 “Il’ su tebi Grci dodijali,
0009 “Ili su te bani odbjegnuli,
0010 “Ili te je glava zaboljela
0011 “Od groznice bola velikoga.”
0012 Odgovara Nemanjić Stjepane:
0013 “Prođ’te me se, gospodo slavenska!
0014 “Niti mi je sinak poginuo
0015 “Bojak bijuć’ u zemlji Mađarskoj,
0016 “Nit’ su meni Grci dodijali,
0017 “Niti su me bani odbjegnuli,
0018 “Nit’ je mene zaboljela glava
0019 “Od groznice bola velikoga,
0020 “Veće mi je bolovat’ nevolja.
0021 “Po tri kralja na me udaraše,
0022 “Udaraše pa me ne dobiše,
0023 “Kralj madžarski, grčki i bugarski
0024 “Mnogo ljeta sa mnom bojak biše,
0025 “Bojak biše i pomiriše se,
0026 “Oni meni dare prinesoše,
0027 “Ali neće mlada udovica,
0028 “Madžarica od Sr’jema banica,
0029 “Ne šće doći, ni pokloniti se
0030 “Niti mene dara prinijeti,
0031 “Već mi pali sela i varoši,
0032 “I otima moje banovine.
0033 “Pa mi ona sitnu knjigu piše,
0034 “U knjizi me na mejdan pozivlje.
0035 “To su, bani, grdne rane moje
0036 “Od kojih vam preboleti neću;
0037 “Onda bi ih junak prebolio,
0038 “Kada bi je živu ufatio.”
0039 Vele njemu gospoda slavenska:
0040 “Ta ne boj se, sv’jetla kruno naša,
0041 “Silnu ćemo sakupiti vojsku
0042 “I banicu živu ufatiti.
0043 “Kakvih imaš u vojsci delija,
0044 “Da bi bila iz gorice vila,
0045 “Ili zmija iz primorskih st’jena
0046 “Oni bi je živu ufatili.”
0047 Pa ustaše na noge lagane,
0048 Sakupiše nebrojenu vojsku,
0049 Otidoše ravnoj madžariji,
0050 I pred njima Nemanić Stefane.
0051 Dočeka ih Urica banica,
0052 Dočeka ih nasred polja ravna,
0053 Konja jaše kano i delija,
0054 Sablju paše kano pašalija,
0055 Gledao je Nemanjić Stjepane,
0056 Gledao je, pa je besjedio:
0057 “Mili Bože i današnji dane!
0058 “Od kako me porodila majka,
0059 “I na bedru sablju pripasao,
0060 “Ja ne viđeh boljeg konjanika,
0061 “Ni u vojsci boljega junaka
0062 “Od Urice mlade madžarice.
0063 “Već vas molim, mila braćo moja,
0064 “Ako nama Bog i sreća dade,
0065 “Te njezinu vojsku dobijemo,
0066 “Gledajte je živu ufatite.
0067 “Ko ufati mladu udovicu,
0068 “Madžaricu od Sr’jema banicu,
0069 “Daću njemu sr’jemsku banovinu,
0070 “I još moju ćercu za ljubovcu.”
0071 Kad junaci kralja razumješe,
0072 Britke oni sablje povadiše,
0073 Položiše svoja koplja bojna,
0074 Polećeše nuz to polje ravno.
0075 Tu se dvije udariše vojske,
0076 Tamo se je krvca prolivala,
0077 Teška krvca konjska i junačka,
0078 Tu se biše po bijela dana,
0079 Al’ se ne zna čij će mejdan biti.
0080 A kad bilo dana oko podne,
0081 Na Stjepanu mejdan ostanuo,
0082 I njegova vojska pridobila,
0083 Baničina teško izginula.
0084 Kad to viđe Urica banica,
0085 Bježi jadna nuz to polje ravno,
0086 Za njom trče kraljeve delije;
0087 Ta ne bi je vile dostignule,
0088 A kamo li kraljeve delije.
0089 Na vodu je konja naćerala,
0090 I na Šarcu vodu preplivala,
0091 Pa uteče, vesela joj majka!
