Неманић Стјепан и Урица баница

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Неманић Стјепан и Урица баница

0001 Разбоље се Неманић Стјепане,
0002 Не болује од тешке болести,
0003 Већ од туге, јада и жалости.
0004 Питају га славенска господа:
0005 “Шта је теби, св’јетла круно наша?
0006 “Или ти је синак погинуо
0007 “Бојак бијућ’ у земљи Мађарској;
0008 “Ил’ су теби Грци додијали,
0009 “Или су те бани одбјегнули,
0010 “Или те је глава забољела
0011 “Од грознице бола великога.”
0012 Одговара Немањић Стјепане:
0013 “Прођ’те ме се, господо славенска!
0014 “Нити ми је синак погинуо
0015 “Бојак бијућ’ у земљи Мађарској,
0016 “Нит’ су мени Грци додијали,
0017 “Нити су ме бани одбјегнули,
0018 “Нит’ је мене забољела глава
0019 “Од грознице бола великога,
0020 “Веће ми је боловат’ невоља.
0021 “По три краља на ме удараше,
0022 “Удараше па ме не добише,
0023 “Краљ маџарски, грчки и бугарски
0024 “Много љета са мном бојак бише,
0025 “Бојак бише и помирише се,
0026 “Они мени даре принесоше,
0027 “Али неће млада удовица,
0028 “Маџарица од Ср’јема баница,
0029 “Не шће доћи, ни поклонити се
0030 “Нити мене дара принијети,
0031 “Већ ми пали села и вароши,
0032 “И отима моје бановине.
0033 “Па ми она ситну књигу пише,
0034 “У књизи ме на мејдан позивље.
0035 “То су, бани, грдне ране моје
0036 “Од којих вам преболети нећу;
0037 “Онда би их јунак преболио,
0038 “Када би је живу уфатио.”
0039 Веле њему господа славенска:
0040 “Та не бој се, св’јетла круно наша,
0041 “Силну ћемо сакупити војску
0042 “И баницу живу уфатити.
0043 “Каквих имаш у војсци делија,
0044 “Да би била из горице вила,
0045 “Или змија из приморских ст’јена
0046 “Они би је живу уфатили.”
0047 Па усташе на ноге лагане,
0048 Сакупише небројену војску,
0049 Отидоше равној маџарији,
0050 И пред њима Неманић Стефане.
0051 Дочека их Урица баница,
0052 Дочека их насред поља равна,
0053 Коња јаше кано и делија,
0054 Сабљу паше кано пашалија,
0055 Гледао је Немањић Стјепане,
0056 Гледао је, па је бесједио:
0057 “Мили Боже и данашњи дане!
0058 “Од како ме породила мајка,
0059 “И на бедру сабљу припасао,
0060 “Ја не виђех бољег коњаника,
0061 “Ни у војсци бољега јунака
0062 “Од Урице младе маџарице.
0063 “Већ вас молим, мила браћо моја,
0064 “Ако нама Бог и срећа даде,
0065 “Те њезину војску добијемо,
0066 “Гледајте је живу уфатите.
0067 “Ко уфати младу удовицу,
0068 “Маџарицу од Ср’јема баницу,
0069 “Даћу њему ср’јемску бановину,
0070 “И још моју ћерцу за љубовцу.”
0071 Кад јунаци краља разумјеше,
0072 Бритке они сабље повадише,
0073 Положише своја копља бојна,
0074 Полећеше нуз то поље равно.
0075 Ту се двије ударише војске,
0076 Тамо се је крвца проливала,
0077 Тешка крвца коњска и јуначка,
0078 Ту се бише по бијела дана,
0079 Ал’ се не зна чиј ће мејдан бити.
0080 А кад било дана око подне,
0081 На Стјепану мејдан остануо,
0082 И његова војска придобила,
0083 Баничина тешко изгинула.
0084 Кад то виђе Урица баница,
0085 Бјежи јадна нуз то поље равно,
0086 За њом трче краљеве делије;
0087 Та не би је виле достигнуле,
0088 А камо ли краљеве делије.
0089 На воду је коња наћерала,
0090 И на Шарцу воду препливала,
0091 Па утече, весела јој мајка!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.