Nekome
| Nekome Pisac: Jovan Ilić |
Nekome
Lako ti je reći, pobro,
»Nek mi niko već ne zja!
Da po narod biće dobro,
Od cara se uvdam ja.«
»Biće dobro i ja velim,
Budemo li vredni mi,
To je što od srca želim,
Da bdijemo skupa svi.
Jer kada se krvca lije
Za svoj život, za svoj hram,
Još ako se bodro bdije,
Onda, vjeruj, pada sram.
Ta i sam znaš, sjećaj s' samo,
Kad se za lov bore dva,
Lija, đavo, dođe l' tamo,
Zaludu im muka sva!
I kad sunce mraci kriju,
Sijati nam može zar?
Gdje se vrazi pletu, viju,
Šta tu može činit car?
Đavoli su svi do jedan,
Nek u pakla idu dno —
Da postane narod b'jedan
To je njino blago svo.
Kad od starca prave jarca,
A od jarca magarca;
Kad nas — dobrim kb bajagi —
Zajedaju kao psi:
Onda prosti, brate dragi!
Što ne mislim kao ti. —
Napomene[uredi]
- Ova pesma izdata u: Srp. Novine 1849, br. 35.
Izvori[uredi]
- Jovan Ilić: Celokupna dela, strana 71 , Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|