Neimenovana pesma Alekse Šantića 17
Ja ne znam da si meni
U čašu otrov lila
I da je tvoja duša
Nevjera hladna bila.
Ja ne znam da je lažan
Osmjejak usnâ tvoji'
I u tvom mekom glasu
Da pusta varka stoji.
Ja ne znam, dok si mene
Idolom svojim zvala,
Potajno da si drugom
Plavi spomenak dala.
Ja ne znam, kad sam s tobom
U tihoj noći bio,
Anđeo sudbe moje
Da je suzice lio.
Ja ne znam... U onom času
Kad suza sreće kanu,
Kad prvi, slatki poljub
Sa tvojih usnâ planu, -
Umro sam i izdahnô...
I sad, kad ponoć tavna
Širokim plaštom skrije
Gore i polja ravna,
Ja bludim s tobom, mila,
I tvoje ime zborim,
U tavnu vječnost gledam
I ljubim, dršćem i gorim...