Nezahvalni sin
0001 Hrani majka devet kćeri mladih
0002 I desetog nejaka Stjepana,
0003 Sve preslicom i rukom desnicom.
0004 Kada ih je majka othranila,
0005 Sve je kćeri za gospodu dala.
0006 Sam ostade nejačak Stjepane.
0007 Kad je Stipo ženidbe dorasto,
0008 On govori svojoj miloj majki:
0009 „Ajde, majko, ženi mene mlada,
0010 Ajd mi prosi britkinju djevojku!“
0011 Al govori stara mila majka:
0012 „Se su kučke britkinje djevojke.
0013 Ne uzimaj, svjetuje te majka,
0014 Ona će te rastaviti s majkom.“
0015 Al to Stipo ne slušao majke,
0016 Već on prosi britkinju djevojku,
0017 Isprosio i u dvor doveo.
0018 Nije prošlo ni godinu dana,
0019 Ni godina niti polovina,
0020 Po dvoru se l’jepa ljuba šeće.
0021 Al govori nejaki Stjepane:
0022 „Srce moje, Anđelijo ljubo!
0023 Ili su ti dvori u nevolji,
0024 Ili ti je svila pomrčala,
0025 Ili ti je dodijala majka,
0026 Pa se tužna po dvorovih šećeš?“
0027 Progovara Anđelija ljuba:
0028 „Davor jesi, gospodar-Stjepane!
0029 Da su meni u nevolji dvori,
0030 Mi bi druge dvore sagradili.
0031 Da je meni svila pomrčala,
0032 Mi bi drugu svilu nabavili.
0033 Al je meni majka u nevolji,
0034 Oj Stjepane, dragi gospodare!
0035 Ako ne ćeš pogubiti majku,
0036 Ja ću mlada sebe pogubiti,
0037 Pogubiti ili utopiti,
0038 Ne ću biti tvoja vjerna ljuba.“
0039 To se Stipi ino ne mogaše.
0040 Mislio je misli svakojake,
0041 Najposlije na jednu smislio.
0042 Poslušo je Anđeliju ljubu,
0043 On uzima staru milu majku,
0044 Pa je njoje tiho govorio:
0045 „Oj starice, stara mila majko!
0046 Ljuto mene zabolila glava.
0047 Hajdmo, majko, u goru zelenu
0048 Meni brati trave i l’jekove,
0049 Pa ću moju izl’ječiti glavu.“
0050 To je majka poslušala sina.
0051 Uze Stipo svoju milu majku,
0052 Uze majku za desnicu ruku,
0053 Pak se šeće u goru zelenu.
0054 On se krije od jele do jele,
0055 Da ga majka nejaka ne vidi.
0056 Osta majka u gori zelenoj
0057 Kukajući kano kukavica
0058 I prevrćuć kano lastavica.
0059 On se šeće dvoru bijelomu,
0060 Nij’ mu moglo srce odoliti,
0061 Da pogubi staru milu majku.
0062 Kad je došo blizu b’jelog dvora,
0063 Pred njega se išetala ljuba.
0064 Pa govori Anđelija ljuba:
0065 „Oj Stjepane, dragi gospodare!
0066 Ne ću tebi vjerovati mlada,
0067 Da si smako svoju milu majku,
0068 Dok ne vidim majkina srdašca,
0069 Ta na tvomu maču proganomu.“
0070 Kad je Stjepan r’ječi razumio
0071 Nesretnice Anđelije ljube,
0072 On se vraća tragom unatrage,
0073 Pa se krije od jele do jele,
0074 Da ga majka nejaka ne vidi.
0075 Kad ugleda staru milu majku,
0076 Al mu majka s lista vodu pije.
0077 Stade Stjepan za jelu zelenu
0078 I uzima nože od pojasa.
0079 Zakla majku kao mlado janje,
0080 Vadi Stjepan srce materino,
0081 Zamota ga u svilnu maramu,
0082 Pa ga meće u svoja njedarca,
0083 Pak se šeće dvoru b’jelome.
0084 Kad je došo dvoru na kapiju,
0085 Potepe se nejaki Stjepane
0086 I upade na noge lagane.
0087 Probudi se srce materino,
0088 Iz njedara Stipi progovara:
0089 „Ubi l’ mi se, drago d’jete moje?
0090 Oj Stjepane, moje radovanje!
0091 Ja sam tebe l’jepo svjetovala:
0092 Ne uzimaj britkinje djevojke,
0093 Jer će tebe s majkom rastaviti.
0094 Al ti, Stipo, ne posluša majke.
0095 Neš se d’jete gr’jeha oprostiti,
0096 Nego idi u goru zelenu,
0097 Gdje si svoju majku pogubio,
0098 Ondje ziđi crkve i oltare,
0099 I darivaj sl’jepe i kljakave.
0100 Metni srce mjesto sakramenta,
0101 Pred oltarom devet godin kleči,
0102 Dok iz srca b’jeli lijan nikne.
0103 Na oltaru neka srce bude,
0104 Dok od tebe otaj gr’jeh ne projde.“
0105 Kad je Stjepan taj glas razumio,
0106 Da je srce mrtvo govorilo,
0107 Onda se je Stjepan promislio,
0108 Da je jako smrtno sagr’ješio.
0109 Kad je došo u gornje čardake,
0110 On uzima sablju sa čivije,
0111 Pa udara Anđeliju ljubu,
0112 Udara ju po svilenom pasu.
0113 Moli njega Anđelija ljuba:
0114 „Ne udri me, mili gospodaru,
0115 Čedo mi je pod svilnim pojasom!“
0116 Al govori nejaki Stjepane:
0117 „Od zla roda nek ni ni poroda,
0118 Od zle kučke nek ni ni štenaca!“
0119 Kada ju je Stjepan sasjekao,
0120 Onda ide u goru zelenu,
0121 Gdje je staru pogubio majku.
0122 Ondje ziđe crkve i oltare
0123 I daruje sl’jepe i kljakave.
0124 Na oltar je srce postavio,
0125 Devet godin pred njim je klečao,
0126 Dok se nije gr’jeha oprostio.
0127 Kad iz srca b’jeli lijan niče,
0128 Onda Stjepan božju milost steče.
0129 Kada se je gr’jeha oprostio,
0130 On se šeće dvoru bijelomu,
0131 Pak se junak s boljom oženio
0132 I s njom l’jepi porod izrodio.
0133 Sve sinove ženi od gospode.
0134 Davno bilo, sad se spominjalo.
