Majka goji k ćercu jedinicu,
Tri leti joj ime zibirala,
A četrto zlato materino.
Kada zlato već na dobu došlo,
Zlato bi se rado oženilo. 5
Prosili ju prosci na sve strane,
Al ju majka od mila nedaje,
Prosil juje Vujo Zelenčiću,
Njemu ju je obećala majka,
Obećala i prstenovala. 10
Prosil ju je kralju mlado diete
I njemu ju obećala majka,
Obećala i prstenovala.
Kada čuo Vujo Zelenčiću
Srdit ode iz dragina dvora, 15
Te zajaše konja vivericu.
I on trči priko polja ravna.
Dugo za njim gljedivala draga,
Još je svojoj majki govorila!
O prokljeta moja majko bila, 20
Eno jaše Vujo Zelenčiću,
Ide ležat na mrtve postilje!
Zato majka ništa i nehaje,
Već napiše listak, knjige biele,
Pak ju šalje budućemu zetu, 25
A ka kralju, mladomu dietetu.
Va knjigi mu liepo govorila:
O moj zete kralju, diete mlado:
Ti sakupi svaću i svatove
Pa ti pridi po mladu dievojku, 30
Kad pročita kralju diete mlado,
Kad pročita listak knjige biele,
On sakupi svaću i svatove,
I on ide po mladu dievojku.
S duga jih je mlada ugljedala, 35
Još njim brže suprot došećala.
Pa je kralju liepo govorila:
Ne peljaj me čez tu črnu goru,
Već me peljaj pokraj Vuje dvorih,
Da me vidi Vuje stara majka. 40
Liepo j' kralju dragu poslušao,
Te ju pelja pokraj Vuje dvorah.
Kad su prišli pred Vujine dvore.
Tad govori zlato materino
Bora tebi kralju mlado diete, 45
Pust me vidit Vuju Zelenčića,
Kadi leži na mrtvih postiljah.
Al govori kralju diete mlado:
Hodi, zlato, koliko ti drago.
Kad je prišla do Vujine glave, 50
Ondi j' ona suze prolivala.
Al govori Vujo Zelenčiću:
Boga tebi moja majko mila
Ča su nami dvori sagnjileli,
Da sad na me tiha rosa pada? 55
Al govori bolna Vuje majka:
Nisu nami dvori sagnjileli,
Niti na te tiha rosa pada,
Već su suze tvoje vierne ljube.
I mlada mu tiho besedila: 60
Ako ću te živa učiniti,
Negrem ti ja iz kamare vanka.
Al govori skoro mrtav Vujo:
Kasno j' mila, doba o poldana!
To izusti i dušicu pusti. 65
Udrila se j' mlada po srdačcu:
Puklo joj je na dvoje srdačce.
Govori joj Vujova majčica:
Mili Bože čuda velikoga,
Kadi mrtav junak i dievojka! 70
A govori kralju mlado diete:
Prokljet bio svaki ovak' junak,
Koji daje dragoj sve po volji!
Pa on kući svaćom bez dievojke.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 80-83.
