Negdašnja budućnost
0001 Knjigu piše lijepa đevojka
0002 mjezinica Kostantina cara,
0003 a posla je u Prilipu gradu
0004 po imenu Kraljeviću Marku:
0005 "Bogom brate, Kraljeviću Marko!
0006 Jesi l’ čuo, je l’ ti ko kaževa,
0007 kakva ni je sila postanula
0008 u Stambolu u našemu gradu,
0009 postanuo Arapine crni,
0010 u Stambolu kulu ogradio,
0011 na Stambola osjek osjekao
0012 sve na obrok vedro vina rujna
0013 a rakije koliko i vode
0014 i po tovar brašna šeničnoga,
0015 i po dobra ovna pečenoga,
0016 na noć tavnu po jednu đevojku,
0017 Vas je Stambol dosle obredio,
0018 imala sam do sedam sestricah,
0019 sve je sedam Arap obljubio
0020 i mene je Arap zaprosio,
0021 zaprosio pak me uglavio
0022 u neđelju što najprva grede,
0023 evo Arap đe vodi svatove,
0024 eto trista vodi Arapinah,
0025 od mene ti bogom pobratimstvo,
0026 ako mene ti ote Arapu
0027 daću tebe dvadest boščalukah,
0028 svaki valja po hiljadu rušpah,
0029 a odviše što ti dadne babo
0030 i ostala careva gospoda."
0031 Kada Marku ona knjiga dođe,
0032 nimalo mu mila ne bivaše,
0033 ma mu druga biti ne mogaše.
0034 Ođede se što može najljepše,
0035 svrh ođela tambar nađenuo,
0036 pod grlom je tambar zaspučio,
0037 učini se crnim Arapinom,
0038 pak osedla Šarca debeloga,
0039 o njemu je topuz objesio,
0040 a zađede svoju ostru ćordu,
0041 tad se turi Šarcu na ramena.
0042 Ode Marko drumom i planinom,
0043 od Prilipa od kuće Markove,
0044 do Stambola, do kuće careve,
0045 ima puno dvanes’ konakah,
0046 sve je Marko u šest učinio,
0047 sve što ide i noći i dnevi.
0048 Takva ga je namjer nanijela,
0049 u subotu uoči neđelje
0050 Marko dođe u Stambolu gradu,
0051 nekće caru hodit na divana,
0052 no on svrnu u mehanu vinsku,
0053 a kad dođe na vrata mehane,
0054 al’ na vrata četiri Madžara,
0055 njima Marko riječ besiđaše:
0056 "Maknite se, četiri Madžara!
0057 E ću ođe noćcu boraviti
0058 i svu noć ću ispivati vino."
0059 Na to vele četiri Madžara:
0060 "Nećeš, bogme, momče od Bugara"
0061 Ovđe za te konaka ne ima,
0062 neć’ unosit topuz u mehanu."
0063 A kad čuo Kraljeviću Marko,
0064 on dovati topuz od obluka,
0065 preko straže g’ turi u mehanu,
0066 najmiše se četiri Madžara
0067 da izbače vraga iz mehane,
0068 al’ ga ona krenut ne mogoše,
0069 a nekmoli da ga nadvor bače.
0070 To kad viđe Kraljeviću Marko,
0071 od dobra je odjahao Šarca,
0072 sam se Šarac njemu provodaše
0073 uza Stambol dugo i široko.
0074 Marko svrnu u mehanu vinsku,
0075 tu on svunoć ispivaše vino.
0076 Od ka’ mrče, dokle zora dođe,
0077 stotinu je poharčio rušpah.
0078 A kad svanu, tek li sunce granu,
0079 stade jeka niza Stambol grada,
0080 ono bjehu trista Arapinah,
0081 svi prolaze ispreda mehane,
0082 najposlije lijepa đevojka,
0083 a kad dođe pred vrata mehane,
0084 nakloni se mlada u mehanu,
0085 ugledala Kraljevića Marka,
0086 ne bješe ga prije ni viđela,
0087 po pitanju i po kaževanju
0088 Marka mlada poznavala bila
0089 i Marku je riječ besjedila:
0090 "A tu li si, bogom brate Marko!
0091 Da li nećeš ispratiti seku?"
0092 Na to Marko besjeđaše seki:
0093 "Ajde tamo, moja mila seko!
0094 Sad će Marko, i stić’ će te brzo."
0095 A kad čula lijepa đevojka,
0096 turila je u špagove ruke,
0097 izvadila punahne cekinah,
0098 pred pobra ih ostavila bila:
0099 "Naj to tebi da popiješ, Makro!"
0100 I one je privatio Marko,
0101 nešto pije, nešto Šarcu daje,
0102 Malo bilo, mlogo ne trajalo,
0103 dokle Marku doba dolazilo,
0104 dolazilo doba od kretanja,
0105 no tu vele četiri Madžara:
0106 "Daj, Bugare, podmiruj ni vino!"
0107 Njima veli Kraljeviću Marko:
0108 "A tako mi, četiri Madžara!
0109 Nedam sade pare ni dinara,
0110 no eto vi topuzina teška,
0111 dok se vratim da vam vino platim."
0112 Na to vele četiri Madžara:
0113 "A tako ni, momče od Bugara!
0114 Nećemo ti topuzinu tešku,
0115 da neć’ dati pare ni dinara."
0116 To je Marku i milije bilo,
0117 a dovati topuzinu tešku,
0118 zametnu je Šarcu za obluka
0119 pa on ode tragom za svatov’ma,
0120 dokle stiže lijepu đevojku,
0121 pa zagrnu duvak na đevojku,
0122 poljubi je među oči crne,
0123 a gleda ga Arap mladoženja,
0124 pa je Marku riječ besjedio:
0125 "Ajd, prolazi, momče od Bugara!
0126 E tako mi vjere u koju sam,
0127 da mi nije sabju krvaviti,
0128 i desnicu ruku griješiti,
0129 ja bih tebe izgubio glavu."
0130 Za to Marko ni habera nejma,
0131 no se opet dogna do đevojke,
0132 poljubi je i dva i tri puta.
0133 To kad viđe Arapine crni,
0134 u desnicu izvadio ćordu,
0135 a k Marku je nagon učinio,
0136 ma da ti je pogledati Marka,
0137 kad pod grlo tambar raspučio,
0138 a oštru je ćordu istrgao,
0139 Arapu se primicati stao.
0140 Tek se staše dva dobri junaka,
0141 tek se staše, tek se udariše,
0142 sabjom mahnu Kraljeviću Marko
0143 te Arapu posiječe glavu,
0144 prije mu je glavu posjekao
0145 nego bi ga munja opalila,
0146 pa mu turi glavu u zobnicu,
0147 u poćeru ode svatovima,
0148 Marko ćera trista Arapinah,
0149 đe kojega Marko sustizaše,
0150 svakojega topuzinom gađa,
0151 dok ih dogna do bijele kule,
0152 do bijele kule Arapove,
0153 tu uljeze Marko u dvorove,
0154 tu po dvoru pokupio blago,
0155 natovari sedam seisanah,
0156 pa za sobom pritvorio vrata,
0157 pritvorio pak ih upalio,
0158 pak se zdravo natrag povratio.
0159 A kad dođe kod Arapa mrtva,
0160 tu nahodi lijepu đevojku,
0161 pak joj dade od Arapa glavu,
0162 opravi je caru na divanu,
0163 Marko svrnu u vinsku mehanu,
0164 što je pio da podmiri vino,
0165 a đevojka caru dolazila,
0166 iznesla mu od Arapa glavu.
0167 Kad je viđe care Kostadine,
0168 đevojci je mladoj besjedio:
0169 "A boga ti, moja mjezinica"
0170 Ko te ote u Arapa crna?"
0171 A to veli lijepa đevojka:
0172 "A tako mi, moj milosni babo!
0173 Mene ote Kraljeviću Marko!"
0174 Na to veli care Kostadine:
0175 "A da kamo Kraljeviću Marko?"
0176 Njemu veli lijepa đevojka:
0177 "A tako mi, da moj mio babo!
0178 Marko svrnu u mehanu vinsku
0179 što je pio da podmiri vino."
0180 To kad čuo care Kostadine,
0181 za Marka je sluge opravio,
0182 i slugam’ je riječ besjedio:
0183 "Čujete li, moje vjerne sluge!
0184 Dove’te mi Kraljevića Marka."
0185 Sluge su ga brzo poslušale,
0186 a kad Marko u cara došao,
0187 pristupi mu ruci i koljenu,
0188 pri sebe ga care prigrlio,
0189 pa je njemu riječ besjedio:
0190 "Dobro doša, da moj sinko Marko!"
0191 Pa tu piju za neđelju vino,
0192 a kad Marku doba dolazilo
0193 da on ide u Prilipu gradu,
0194 natovari sedam seisanah,
0195 car mu dao tri tovara blaga,
0196 natovari deset seisanah,
0197 zdravo ode svom bijelu dvoru
0198 da odmara sebe i Šarčinu,
0199 a da pije vino i rakiju
0200 i da ljubi ljubu Anđeliju.
0201 Tako, Marko, obraz ti sv’jetao!
