Негдашња будућност

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Негдашња будућност

0001 Књигу пише лијепа ђевојка
0002 мјезиница Костантина цара,
0003 а посла је у Прилипу граду
0004 по имену Краљевићу Марку:
0005 "Богом брате, Краљевићу Марко!
0006 Јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажева,
0007 каква ни је сила постанула
0008 у Стамболу у нашему граду,
0009 постануо Арапине црни,
0010 у Стамболу кулу оградио,
0011 на Стамбола осјек осјекао
0012 све на оброк ведро вина рујна
0013 а ракије колико и воде
0014 и по товар брашна шеничнога,
0015 и по добра овна печенога,
0016 на ноћ тавну по једну ђевојку,
0017 Вас је Стамбол досле обредио,
0018 имала сам до седам сестрицах,
0019 све је седам Арап обљубио
0020 и мене је Арап запросио,
0021 запросио пак ме углавио
0022 у неђељу што најпрва греде,
0023 ево Арап ђе води сватове,
0024 ето триста води Арапинах,
0025 од мене ти богом побратимство,
0026 ако мене ти оте Арапу
0027 даћу тебе двадест бошчалуках,
0028 сваки ваља по хиљаду рушпах,
0029 а одвише што ти дадне бабо
0030 и остала царева господа."
0031 Када Марку она књига дође,
0032 нимало му мила не биваше,
0033 ма му друга бити не могаше.
0034 Ођеде се што може најљепше,
0035 сврх ођела тамбар нађенуо,
0036 под грлом је тамбар заспучио,
0037 учини се црним Арапином,
0038 пак оседла Шарца дебелога,
0039 о њему је топуз објесио,
0040 а зађеде своју остру ћорду,
0041 тад се тури Шарцу на рамена.
0042 Оде Марко друмом и планином,
0043 од Прилипа од куће Маркове,
0044 до Стамбола, до куће цареве,
0045 има пуно дванес’ конаках,
0046 све је Марко у шест учинио,
0047 све што иде и ноћи и дневи.
0048 Таква га је намјер нанијела,
0049 у суботу уочи неђеље
0050 Марко дође у Стамболу граду,
0051 некће цару ходит на дивана,
0052 но он сврну у механу винску,
0053 а кад дође на врата механе,
0054 ал’ на врата четири Маџара,
0055 њима Марко ријеч бесиђаше:
0056 "Макните се, четири Маџара!
0057 Е ћу ође ноћцу боравити
0058 и сву ноћ ћу испивати вино."
0059 На то веле четири Маџара:
0060 "Нећеш, богме, момче од Бугара"
0061 Овђе за те конака не има,
0062 нећ’ уносит топуз у механу."
0063 А кад чуо Краљевићу Марко,
0064 он довати топуз од облука,
0065 преко страже г’ тури у механу,
0066 најмише се четири Маџара
0067 да избаче врага из механе,
0068 ал’ га она кренут не могоше,
0069 а некмоли да га надвор баче.
0070 То кад виђе Краљевићу Марко,
0071 од добра је одјахао Шарца,
0072 сам се Шарац њему проводаше
0073 уза Стамбол дуго и широко.
0074 Марко сврну у механу винску,
0075 ту он свуноћ испиваше вино.
0076 Од ка’ мрче, докле зора дође,
0077 стотину је похарчио рушпах.
0078 А кад свану, тек ли сунце грану,
0079 стаде јека низа Стамбол града,
0080 оно бјеху триста Арапинах,
0081 сви пролазе испреда механе,
0082 најпослије лијепа ђевојка,
0083 а кад дође пред врата механе,
0084 наклони се млада у механу,
0085 угледала Краљевића Марка,
0086 не бјеше га прије ни виђела,
0087 по питању и по кажевању
0088 Марка млада познавала била
0089 и Марку је ријеч бесједила:
0090 "А ту ли си, богом брате Марко!
0091 Да ли нећеш испратити секу?"
0092 На то Марко бесјеђаше секи:
0093 "Ајде тамо, моја мила секо!
0094 Сад ће Марко, и стић’ ће те брзо."
0095 А кад чула лијепа ђевојка,
0096 турила је у шпагове руке,
0097 извадила пунахне цекинах,
0098 пред побра их оставила била:
0099 "Нај то теби да попијеш, Макро!"
0100 И оне је приватио Марко,
0101 нешто пије, нешто Шарцу даје,
0102 Мало било, млого не трајало,
0103 докле Марку доба долазило,
0104 долазило доба од кретања,
0105 но ту веле четири Маџара:
0106 "Дај, Бугаре, подмируј ни вино!"
0107 Њима вели Краљевићу Марко:
0108 "А тако ми, четири Маџара!
0109 Недам саде паре ни динара,
0110 но ето ви топузина тешка,
0111 док се вратим да вам вино платим."
0112 На то веле четири Маџара:
0113 "А тако ни, момче од Бугара!
0114 Нећемо ти топузину тешку,
0115 да нећ’ дати паре ни динара."
0116 То је Марку и милије било,
0117 а довати топузину тешку,
0118 заметну је Шарцу за облука
0119 па он оде трагом за сватов’ма,
0120 докле стиже лијепу ђевојку,
0121 па загрну дувак на ђевојку,
0122 пољуби је међу очи црне,
0123 а гледа га Арап младожења,
0124 па је Марку ријеч бесједио:
0125 "Ајд, пролази, момче од Бугара!
0126 Е тако ми вјере у коју сам,
0127 да ми није сабју крвавити,
0128 и десницу руку гријешити,
0129 ја бих тебе изгубио главу."
0130 За то Марко ни хабера нејма,
0131 но се опет догна до ђевојке,
0132 пољуби је и два и три пута.
0133 То кад виђе Арапине црни,
0134 у десницу извадио ћорду,
0135 а к Марку је нагон учинио,
0136 ма да ти је погледати Марка,
0137 кад под грло тамбар распучио,
0138 а оштру је ћорду истргао,
0139 Арапу се примицати стао.
0140 Тек се сташе два добри јунака,
0141 тек се сташе, тек се ударише,
0142 сабјом махну Краљевићу Марко
0143 те Арапу посијече главу,
0144 прије му је главу посјекао
0145 него би га муња опалила,
0146 па му тури главу у зобницу,
0147 у поћеру оде сватовима,
0148 Марко ћера триста Арапинах,
0149 ђе којега Марко сустизаше,
0150 свакојега топузином гађа,
0151 док их догна до бијеле куле,
0152 до бијеле куле Арапове,
0153 ту уљезе Марко у дворове,
0154 ту по двору покупио благо,
0155 натовари седам сеисанах,
0156 па за собом притворио врата,
0157 притворио пак их упалио,
0158 пак се здраво натраг повратио.
0159 А кад дође код Арапа мртва,
0160 ту находи лијепу ђевојку,
0161 пак јој даде од Арапа главу,
0162 оправи је цару на дивану,
0163 Марко сврну у винску механу,
0164 што је пио да подмири вино,
0165 а ђевојка цару долазила,
0166 изнесла му од Арапа главу.
0167 Кад је виђе царе Костадине,
0168 ђевојци је младој бесједио:
0169 "А бога ти, моја мјезиница"
0170 Ко те оте у Арапа црна?"
0171 А то вели лијепа ђевојка:
0172 "А тако ми, мој милосни бабо!
0173 Мене оте Краљевићу Марко!"
0174 На то вели царе Костадине:
0175 "А да камо Краљевићу Марко?"
0176 Њему вели лијепа ђевојка:
0177 "А тако ми, да мој мио бабо!
0178 Марко сврну у механу винску
0179 што је пио да подмири вино."
0180 То кад чуо царе Костадине,
0181 за Марка је слуге оправио,
0182 и слугам’ је ријеч бесједио:
0183 "Чујете ли, моје вјерне слуге!
0184 Дове’те ми Краљевића Марка."
0185 Слуге су га брзо послушале,
0186 а кад Марко у цара дошао,
0187 приступи му руци и кољену,
0188 при себе га царе пригрлио,
0189 па је њему ријеч бесједио:
0190 "Добро доша, да мој синко Марко!"
0191 Па ту пију за неђељу вино,
0192 а кад Марку доба долазило
0193 да он иде у Прилипу граду,
0194 натовари седам сеисанах,
0195 цар му дао три товара блага,
0196 натовари десет сеисанах,
0197 здраво оде свом бијелу двору
0198 да одмара себе и Шарчину,
0199 а да пије вино и ракију
0200 и да љуби љубу Анђелију.
0201 Тако, Марко, образ ти св’јетао!



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]